Krečenje Ratka Mladića, uništavanje murala sa njegovim likom na fasadi jedne zgrade u centru Beograda na najplastičniji način pokazuje kako bi to oni – strani centri moći i njihovi domaći plaćenici, samo da mogu i da imaju vlast, radili sa nama Srbima i sa našom Srbijom. Dakle – okreči, prekreči, zgazi, zatri, da nema, da se ne vidi, da niko ne sme ni da spomene bilo kog srpskog junaka, da niko ne sme ni da pomisli da se suprotstavi najstrašnijim antisrpskim lažima
Elem, da mnogo ne teoretišem, nego da vas odmah nešto priupitam – da su svi oni tamo, koliko god da ih je bilo, i Aida Ćorović i Dušan Petričić i sve ostale ‘žene u crnom’ hteli samo da prefarbaju mural posvećen generalu Mladiću, da im je zaista bilo stalo do tih nekih njihovih nazoviprincipa i da oni zaista veruju u tu neku svoju istinu, zar ne bi bilo najlogičnije da su došli u Njegoševu u dva, tri sata izjutra i krečili i prekrečili onda kada nema ljudi na ulicama, kada nema onih koji bi im se suprotstavili?! Ali ne, oni su danima unapred na društvenim mrežama i u svojim medijima najavljivali ‘napad na mural’ (!?!) i otvoreno pretili svima koji ne misle kao oni!
Oni su priželjkivali krvave sukobe kojima bi onda kod zapadnih gazda dokazivali pravovernost i neophodnost daljeg i obilatijeg finansiranja borbe protiv ‘srpskog fašizma’?!
Njima je, dakle, bila potrebna predstava, haos, tuča, njima su trebali što strašniji snimci i slike, oni su priželjkivali krvave sukobe, kojima bi onda kod svojih zapadnih gazda dokazivali pravovernost i neophodnost daljeg i obilatijeg finansiranja borbe protiv ‘srpskog fašizma’!? I o tome se, o kešu, prokletom prljavom kešu, dakle, i u ovoj epizodi specijalnog rata protiv Srba i Srbije radi. Nikome tamo, ama baš nikome od jurišnika na generalov mural nije bilo stalo ni do kakve pravde ili istine, nije tamo bilo nikakvih principa i ideologije, u pitanju je bio samo i jedino novac, pare bez motike koje sa Zapada obilato dobijaš onda kada u Srbiji napadaš Srbe samo zato što su Srbi.
I da ne ulazimo mi sada i ovde u lik i delo Ratka Mladića, da ostavimo po strani neporecivu činjenicu da je predsednica Apelacionog veća Haškog suda Priska Matimba Nijambe u svom izdvojenom mišljenju letos napisala da nema, da ne postoji ni jedan jedini dokaz da je general odgovoran za bilo koji ratni zločin, nego da samo pogledamo ko nam to sve drži predavanja iz prava, pravde i demokratije. I kako je to, ljudi moji, moguće da je mural Mladića najveći regionalni problem, a da nikom živom ne smeta to što je Hrvatska, država članica Evropske unije, prepuna ulica i trgova koji se zovu po ustaškom zločincu Milu Budaku i teroristi Miri Barišiću; kako to da oni koji optužuju Srbe za fašizam zbog jednog murala ne vide ama baš ništa problematično u spomen-ploči osuđenom nacisti Aćif-efendiji u centru Novog Pazara; i zar zaista iko normalan može i da pomisli da je normalno da Srbiji i Srbima lekcije i pridike na TV N1 drži koljač Naser Orić?!
Ipak, šta god oni radili, koliko god i kako god strašno lagali, Srbi će znati istinu. I zato – živeo Ratko Mladić, živela Srbija, živela Republika Srpska!
