U Federaciji BiH sam video da su Srbi koji žive u kantonima gde su u manjini u velikom siromaštvu i imaju problem da se zaposle. Ima sela koja nemaju čak ni struju
Srbi na Kosovu i Metohiji oduvek su na meti ekstremista koji ih napadaju, morali su da nauče kako da žive, gde smeju da idu, gde ne smeju, gde smeju da govore na srpskom, a gde ne, kaže u intervjuu za „Politiku” direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Arno Gujon. Kao primer navodi Đakovicu, gde za Vaskrs gotovo više niko ne ide jer se svake godine dešavaju incidenti i napadi na Srbe hodočasnike.
„Ne možete da govorite srpski u Srbici, u Dečanima, u Đakovici, delovima Prištine i mnogim drugim mestima. Srbi bivaju osuđeni zbog izgovorenih reči, dok politički Zapad ćuti na to. Živeti u takvim uslovima je nezamislivo za savremenog čoveka, ali to je realnost u centru Evrope u 21. veku, i o toj realnosti retko ko svedoči. Zato mi, u okviru humanitarne organizacije ’Solidarnost za Kosovo’, već 17 godina izveštavamo o situaciji, organizujemo posete za inostrane novinare i parlamentarce, izdajemo knjige, stripove, časopise i dokumentarce na stranim jezicima da bi svet video ovu nepravdu”, kaže Arno Gujon.
Pre nekoliko dana završen je 17. božićni konvoj humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo”. Kako funkcioniše vaša nevladina organizacija i s kakvim preprekama se suočavate prilikom pružanja pomoći Srbima na KiM?
Prihvatio sam da budem direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu zato što sam bio siguran da će humanitarna organizacija koju sam osnovao u Francuskoj 2005. moći da nastavi da radi u punom kapacitetu, pre svega zahvaljujući odličnom timu volontera koji sam stvarao prethodnih 17 godina. „Solidarnost za Kosovo” ima i dalje više od 12.000 donatora, što znači da toliko francuskih porodica redovno daje priloge za projekte koje realizujemo u enklavama na Kosovu i Metohiji. Imam dobru ekipu na koju mogu da se oslonim, s kojima radim godinama unazad. Više od 30 volontera svakodnevno pomaže. Ja i dalje nadzirem i vodim računa o velikim projektima i zadatim smernicama iako su meni zabranili ulazak na Kosovu i Metohiju 2018. godine, kao i drugim humanitarcima koji pomažu Srbima i drugim ljudima u enklavama.
Koliko ste dugo na čelu uprave i kako ocenjujete dosadašnji rad?
Nedavno sam na Odboru za dijasporu i Srbe u regionu u Narodnoj skupštini predstavio godinu dana rada uprave, koliko sam ja na čelu. Taj period za mene je bio izuzetno izazovan. Pošto dolazim iz nevladinog sektora, uložio sam popriličan napor da savladam procedure i da se prilagodim. Državna institucija je velika mašinerija koja se sporije pokreće, ima svoja pravila, uvezana je s drugim institucijama. Ono što je dobro jeste da kad nešto uradite, to ostaje i ima dalekosežnije rezultate.
Koji su konkretni rezultati?
Što se tiče rezultata, uprava je digitalizovala konkurs za sufinansiranje projekata udruženja iz dijaspore i regiona, posle 10 godina obnovila dodelu nacionalnih priznanja zaslužnim pojedincima u okruženju i rasejanju, pokrenula kampanje za očuvanje srpskog jezika, za obeležavanje Dana srpskog jedinstva i zastave, kao i za očuvanje imovine Srba s prostora Federacije BiH. Otvorili smo 23 dopunske škole srpskog jezika u svetu. Više od 800 učenika pohađa časove srpskog jezika i kulture u novootvorenim školama u Rusiji, Malti, Holandiji, Austriji, Španiji i Portugaliji. Sufinansirali smo više od 200 projekata u svetu u ukupnom iznosu od 100 miliona dinara. Svaki od njih ima za cilj očuvanje kulture, identiteta i jezika srpskog naroda u svetu kao i poboljšanje statusa Srba u regionu.
Šta učiniti da se poboljša položaj srpskog naroda na KiM, gde mu u enklavama posebno prete KBS-om, koji ulazi u kuće, čak i na slave, traži kovid propusnice?
Oni očigledno koriste svaku priliku da otežavaju život Srbima na KiM, pa tako i situaciju s pandemijom, u svrhu ostvarenja cilja koji sprovode već 22 godine, a to je da se Srbi ne osećaju bezbedno. Pomoći ćemo Srbima na KiM ako im omogućimo da se ekonomski razvijaju kroz finansiranje poljoprivrednih projekata, izgradnju farmi, pomoć u kupovini stoke i tako što ih ne zaboravljamo, što govorimo o njima i što ih obilazimo. „Solidarnost za Kosovo” je ove godine samo za poljoprivredne projekte na KiM izdvojila 133.000 evra. Nedavno smo priveli kraju izgradnju farme za krave muzare u Gračanici i planiramo proširenje postojećih farmi i izgradnju pogona za sokove da bi voće s KiM moglo da nađe put do tržišta. Svake godine izdvajamo oko 100.000 evra za obnavljanje škola, koje su u izuzetno lošem stanju. Naši volonteri iz Francuske upravo su završili 17. po redu božićni konvoj, deleći humanitarnu pomoć od sela do sela, tamo gde je to najpotrebnije.
Kako vidite rešenje za Kosovo i Metohiju?
Kosovo nije samo teritorija, Kosovo je zavet. Dok čuvamo taj zavet u srcu, bez obzira na to da li živi milion ili 20 miliona Albanaca na KiM, bez obzira na to koliko je politički Zapad jak, ono je naše. Taj zavet Srbi čuvaju skoro 700 godina. Srbi nisu imali državu skoro pet vekova dok su bili pod Turcima. Kako su se izdigli iz pepela? Zahvaljujući kosovskom zavetu! Baš kao što su to činili Jevreji tokom 2.000 godina, iako ih je moćno Rimsko carstvo tada porazilo. Ima li danas starih Rimljana? Ne, ali Jevreja ima, zato što su čuvali svoj zavet. Oni su se 2.000 godina pozdravljali sa „Dogodine u Jerusalimu”. Dok se Srbi pozdravljaju sa „Dogodine u Prizrenu”, biće Srba na KiM, biće i Srbije.
Koliko je projekata ekonomske održivosti namenjeno srpskim povratnicima u Bosni i Hercegovini? Koliko je novca utrošeno i u tačno koje projekte?
Prvi put smo preko Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova podržali tri poljoprivredna projekta u Federaciji BiH. U pitanju su samoodrživi pilot-projekti koji će nakon našeg inicijalnog podstreka sami sebe razvijati ubuduće. Više od devet miliona dinara dali smo za kupovinu 35 steonih junica u Bosanskom Petrovcu, kao i opreme za pčelare u Grahovu i poljoprivredne mehanizacije u Posavini. Svoje dugogodišnje iskustvo sa sličnim projektima na Kosovu i Metohiji preneo sam u upravu i pokazao da možemo kroz budžetska sredstva ovako značajne projekte za svakodnevni život ljudi da podržavamo. I ove godine je u planu sufinansiranje poljoprivrednih projekata.
Kakav je položaj Srba u Federaciji BiH?
Pošto je jedan od mojih prvih službenih puteva bio obilazak Srba u Federaciji BiH početkom prošle godine, na terenu sam video da su Srbi, koji žive u kantonima gde su u manjini, u velikom siromaštvu i imaju problem da se zaposle. Ima sela koja nemaju čak ni struju, što nije primereno 21. veku. Ipak, ima i mladih koji su spremni na sve da ostanu na svojim ognjištima. Kod njih sam prepoznao istu snagu i radost životu kao i kod kosovskih Srba. Obišao sam povratnička mesta, koja su bila potpuno napuštena 1995. godine. U Bosanskom Grahovu sve kuće su bile spaljene. Povratak je počeo 1997. godine, praćen brojnim incidentima. Izuzetna je hrabrost ljudi koji su smogli snage da sve obnove i da danas žive tamo.
Kako rešiti ustavnu krizu u Bosni i Hercegovini?
Kao jedna od država garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma, Srbija se zalaže da sve promene unutrašnje organizacije BiH budu donete na način predviđen Dejtonskim sporazumom, a to znači konsenzusom dva entiteta, odnosno tri konstitutivna naroda. Sve što bi se nametnulo spolja ne bi donelo ništa dobro ni dugotrajno.
Šta je sve konkretno učinjeno u pružanju pomoći Srbima u Crnoj Gori?
Finansirali smo 26 projekata organizacija i udruženja srpskog naroda u Crnoj Gori za koje smo izdvojili oko šest miliona dinara. Ti projekti usmereni su ka očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta Srba koji žive u Crnoj Gori. Podršku očuvanju srpskom jeziku, ćiriličkom pismu i srpskoj kulturi ostvarujemo kroz pomoć srpskim medijima koji funkcionišu u okviru Srpske kuće u Podgorici, kao i kroz brojne projekte izdavaštva Srpske književne zadruge, Matice srpske, Nacionalnog saveta i drugih izuzetno aktivnih organizacija u Crnoj Gori. Ove godine smo posebnu pažnju posvetili projektima srpskih organizacija i Srpske pravoslavne crkve u Bokokotorskom zalivu, među kojima su srpska društva s dugom tradicijom poput Srpskog pevačkog društva „Jedinstvo”, koje u Kotoru postoji još od 1839. godine.
Badnji dan i Božić provodite s ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem i proslavljate sa Srbima u Čikagu. Šta biste poručili našim čitaocima?
Za kraj intervjua želim svim čitaocima „Politike” u Srbiji, regionu i dijaspori srećan Božić i uspešnu novu godinu!
Od Vučića podrška, od Selakovića smernice
Kakva je saradnja s predsednikom republike Aleksandrom Vučićem i resornim ministrom Nikolom Selakovićem?
Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića pre godinu dana dobio sam poverenje da vodim Upravu za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Neki su ga tada napadali što mi je ponudio to mesto, a neki su mene što sam to prihvatio. Ipak, godinu dana kasnije, svi projekti koje smo realizovali za ovo kratko vreme kao i oni koje planiramo u narednoj godini, govore mi da smo tada doneli pravu odluku. S ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem u gotovo sam svakodnevnoj komunikaciji. Od njega dobijam glavne smernice zasnovane na državnoj politici, a posle je na meni da kroz rad uprave osmislim i sprovedem projekte za Srbe u regionu i u dijaspori. Ministar Selaković je nadležan za resor kojim se bavim, imamo odličnu saradnju i osećam se stvarno kao deo tima Ministarstva spoljnih poslova.
