Njemu smeta što se zemlja zove Bosna “I HERCEGOVINA” – on bi ovo drugo ukinuo
Senad Hadžifejzović je objavio intervju (Zumom) sa Zoranom Ostojićem koji je objasnio stvari na način na koji Bošnjaci najviše vole: on – Zoran Ostojić je veći Srbin od Dodika; novi dribling – Dodik uopšte nije Srbin; pa ekskluziva – da je američki specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar rekao Miletu – ja sam te doveo na vlast, ja ću te i skinuti; te superekskluziva – da on, Zoran Ostojić, na neki – sam Bog zna koji – način shvata da će Moskva prodati Dodika…
Intelektualac Sidran, reklo bi se prvi među Bošnjacima, nije se dao upecati na tu jeftinu varalicu. Ma šta o sebi mislili oni koji pripovedaju te čudesne „priče bosančice“, Avdo zna koja je to fela. Doduše, neće to reći, ali je bilo kakave pohvale tom dostignuću preskočio i ustremio se na autentičnog političkog predstavnika Srbije i Srba Vladislava Jovanovića, Miloševićevog „ratnog ministra inostranih poslova“…
Avdo je pesnik, ali pesme su počeli da pišu i naučnici, jer ono što se hoće reći ne staje u činjenice i tvrde rečenice. Tako politikolog Nerzuk Ćurak, redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, opušta ruku i piše: “Smrt je novi majstor iz Srbije, Mađarske, Francuske…“ Posle četvrt veka ludog letenja na evropskom ćilimu u briselskim oblacima, profesor vidi da je Evropska unija Četvrti rajh…
Kao iskreni pesnik Abdulah Sidran će reći da je voleo epske narodne pesme, ali da se u međuvremenu opametio. Jer, to što radi Kraljević Marko – „More Marko, ne ori drumova!”„More Turci, ne gaz’te oranja!” – sasvim liči na ono što danas radi Dodik…
Piše: Slobodan RELJIĆ
AVDO Sidran sprema skup intelektualaca na kome bi se spasavala Bosna. Nešto kao poslednja odbrana, jer je čovek preboleo tešku bolest i predstavio se kao mudrac koji ima uvide u ograničenosti ljudskog života.
On ne voli što se zemlja Bosna zove „i Hercegovina“, jer to zbunjuje. Svakog, takoreći. A Bosna je bošnjačka nesumnjivo, neupitno i normalan čovek kao Avdo uvek će se čuditi kako nekom, nekad i negde može pasti na um i zrno sumnje i pitanja.
Doduše, Avdo je malo ljut na svoje sunarodnike što su dopustili da Bošnjak danas – prvi put u istoriji – znači mislimana/Musliman koji živi oko reke Bosne a od Drine do Une, jer mnogo bi im značilo da se u tu mrežu uhvatilo desetine stotina hiljada Srba i par desetina hiljada Hrvata.
Ali, pošto se tu pogrešilo – Avdo im može ponuditi da budu ovakvi Bošnjaci.
Ono drugo je „četnitet“, kaže – i koliko god da znate o Bosni i Hercegovini jasno vam je da to znači da ste nepoželjni i da vas se toleriše, do prve prilike.
Ali, Avdo Sidran – znan sarajevski pesnik i pisac scenarija „Sjećaš li se Doli Bel“ – ne odustaje, tako da će na taj skup intelektualaca pozvati, i nada se, dozvati nešto Srba i Hrvata te će priredba biti multikulturalna i multinacionalna.
Sve to uprkos čitavom svetu – jer Bošnjake/Muslimane su izdali svi. Od Bajdena do Erdogana, od Nemaca do Skandinavaca, a o Mađarima, Srbima, Rusima, Kinezima i sl. da se i ne priča.
Na šta bi mogao da liči taj skup – Sidran nije precizirao, ali se iz njegovog razgovora sa Senadom Hadžifejzovićem, Fejs TV, moglo ponešto naslutiti.
Avdo je nehajno prešao i preko Hadžifejzovićevog „dostignuća“ da objavi intervju (Zumom) sa Zoranom Ostojićem koji je objasnio stvari na način na koji Bošnjaci najviše vole: Dakle, on – Zoran Ostojić je veći Srbin od Dodika. Novi dribling: Dodik uopšte nije Srbin. Pa, ekskluziva, da je američki specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar rekao Miletu: Ja sam te doveo na vlast, ja ću te i skinuti! Te superekskluziva, da on, Zoran Ostojić, na neki – sam Bog zna koji – način shvata da će Moskva prodati Dodika.
Intelektualac Sidran, reklo bi se prvi među Bošnjacima, nije se dao upecati na tu jeftinu varalicu. Ma šta o sebi mislili oni koji pripovedaju te čudesne „priče bosančice“, Avdo zna koja je to fela. Doduše, neće to reći, ali će bilo kakave pohvale tom dostignuću preskočiti i usmeriće se na autentičnog političkog predstavnika Srbije i Srba Vladislava Jovanovića, Miloševićevog „ratnog ministra inostranih poslova“.
Prvo je na tviteru ocenio razmere skandala: „Evo, na TV Varšava, doveli Hitlerovog ministra vanjskih poslova da poljskom narodu protumači bivše i buduće događaja.“ Originalno! Bernar Anri Levi i društvo su se hitlerizacije Srba setili pre dve decenije. Ali to više nije „hit“.
A bilo je i tada toliko nategnuto da se i Timoti Garton Eš ograđivao od takvih dostignuća.
Dakle, na kongresu bošnjačkih intelektualaca misliocima kao Ostojić nije mesto iz jednog razloga, a predstvaniku Srba kao što je Vladisalav Jovanović iz svih razloga.
Svi su oni isti, ponavljaće Avdo sa lakim smeškom, kao kad su se ono nekad u sarajevskim birtijama prepričavali stari vicevi koje su aktuelizovala dnevna politička iskliznuća.
Avdo je objasnio Hadžifejzoviću da kad pusti čoveka koji je pedeset godina u samom vrhu svetske diplomatije – obrazovanog, sposobnog, naučenog kako se na najbolji način prodaju svoji pogledi na svet – onda dobiješ da je Milošević gotovo sasvim opravdan za sve što je činio… Sve što Bošnjaci veruju tu se zaljulja, zaškripi, poklekne…
I, naravno, intelektualac Bošanjak/Musliman misli da to nikako ne treba dozvoliti.
Ni po koju cenu!
Na te novinarske blesavosti „da se čuje i druga strana“ ne treba obraćati pažnju. Kao što one i nisu bile nikad za Bošnjake, samo što se doskora „druga strana“ svodila na Srbe i ponekog ruskog diplomatu.
Ostali su nastupali horski.
Ukorio je Senada – jer njega Bošnjaci gledaju svuda, i u Americi, i šta će oni kad im Vladislav Jovanović objasni šta se dešavalo.
Mora se priznati da Avdo nije ni ulazio u meritum – da li je to uopšte istina i koliko god – nego odlučno: ne! Bošnjaci znaju šta je istina!
I istina je samo ono što oni hoće da znaju!
Ne znam kako će taj kongres intelektualaca uticati na javno mnjenje, ali namera sigurno nije da se stanje privede realnosti – da se razgovara sa Srbima takvim kakvi su, a ne sa Srbima na koje srpska većina gleda kao na – „drugosrbijance“, „izdajnike“ i sl. a koje Bošnjaci vole da slušaju kao junake „bošnjačkog politikantskog rijalitija“.
Avdo je pesnik, ali pesme su počeli da pišu i naučnici, jer ono što se hoće reći ne staje u činjenice i tvrde rečenice. Tako politikolog Nerzuk Ćurak, redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, opušta ruku i piše “Smrt je novi majstor iz Srbije, Mađarske, Francuske…“
Posle četvrt veka ludog letenja na evropskom ćilimu u briselskim oblacima, profesor vidi da je Evropska unija Četvrti rajh. Što je sve manje daleko od istine – i što korona mere ogoljavaju do kraja. Ali ne!
Kad je čovek politikolog iz Sarajeva i čije ime kad se prevede na srpski znači „onaj koji je nadaren, koji ima sve što mu je potrebno“ odjednom zna da /Evropski muslimani/Novi su Jevreji Evrope/.
Pa, i to su svetom prosipale PR agencije kad je izvođena operacija „Bosanski rat“.
Setićete se kako je Ruder i Fin, tako su se zvali ti čudotvorci (Džejms Harf se zvao komandant operacije) – preko Njujork tajmsa i svetske jevrejske zajednice u Njujorku organizovali slanje te poruke – Srbi su zle ubice, Muslimani su Jevreji našeg doba.
Harf se posle hvalio da je to što je uspeo da uvuče Jevreje velika stvar za taj posao. Najveća. Na to će se posle lakše kalemiti i – genocid.
Ali ne misli razočarani bošnjački intelektualac (Ćurak) na to, on gleda „poslednje vijesti“ i svojim očima vidi šta se sprema Bošnjacima:) /Prvo ćemo ih politički desubjektivizirati/ (otkuda historijskoj naplavini pravo da imaju državu, evo Bosnu naprimjer)/ Dio pobiti, dio raseliti, dio integrirati/kao egzotiku naše neofašističke civilizacije/Bliskost neprijatelja – to hrani Rajh./
Čekajte, ovo kao da profesor priča o Srbima devedesetih! Ovoga Avdo neće zvati na skup. Pa, ovo skoro k`o Vladimir Jovanović. Ili se to samo nama tako čini!
Jeste, čini nam se, jer bez obzira kako su se prema nama u vremenu onom odnosili Mađari, pored pravih velikih neprijatelja mi ne bi imali vremena da ih (kao Ćurak) stavimo u stihove: /Nabićemo na panonske pritke vlasnike njihovih lijepih imena/sa pretencioznim značenjem./Urliče hortijevski glasnogovornik na dvoru kralja Orbana/ “Svoja pseta huška na nas u zraku nam dariva grob”./
Kako su Muslimani zadobili takav tretman? Pa, do juče su ih darivali tim opštinskim genocidom, na obostrano zadovoljstvo. Čak je i nesrećna skupština, promenjene Crne Gore, morala oglasiti posipanje pepelom. Ali nije to.
Evropa, rajhovska Evropa se bavi bosanskim muslimanima – iako nema ni jedan slučaj njihove nediscipline ni u Prvom ni u Drugom svetskom ratu. Nisu, dakle, nedisciplinovani. Ne, ovo je „rasistička“ ili kako se već to može nazvati – zavist: /Rajh dolazi pred vrata mog imena:/Meni ne mogu suditi sudije muslimani//Skinite sa sebe taj odvratni miris Sarajeva/Prvo sapun pa parfem/Srbi koji su izdali svoju veru/Kako integrisati dva miliona bosanskih muslimana/ Ta niža bića, podljude, orangutane/Nabijaju nam kompleks analne čistoće/Nama, arijevcima Novog Doba./
Dakle, o tome se radi – arijevci.
To je onaj soj izuzetnih „belih ljudi“ koji spadaju „u najrazvijeniju rasu ljudi“ i kao takvi su se pokazali još u vreme odvajanja od majmunolikih predaka pre 4 miliona godina.
Oni su osnivali čitave civilizacije od Vavilona, Sumera, Egipta, Grčke, Rima, Indije, Kine, Japana… To je počelo još pre pet hiljada godina u Vavilonu.
A danas je, naravno, reč o „bosanskoj civilizaciji“ protiv koje su se udružile strašne sile – Hajdeger s Pantovčaka i Milomir Marić iz studija smeštenog u zemunsku fabriku obuće.
To je strašna „inkviziciju koja presuđuje Bosni i bosanskim muslimanima“ i „koja zaziva novu istragu poturica“.
Ima li, zaboga, nekoga ko bi tim inkvizitorima stao na put? Pa, nije Evropa mačiji kašalj. Bar nije bila, do juče. Ali, ne znamo mi, to što Bošnjak (Ćurak) zna: /Dobronamjerni branitelji evropskog kosmopolitizma/Svi ti divni gubitnici/Svi ti kantovci i urlihbekovci/Kažu mi pretjeruješ /Nije sve tako crno/.
Ne dobacuju „divni gubitnici“ do bošnjačkih saznanja i što je najgore, ni ako Avdo Sidran uspe i održi taj kongres istine o bošnjačkoj ulozi i obavezi – ti usnuli kantovci ništa neće razumeti. A i ko bi ih slušao. Možda Srbi.
Kao iskreni pesnik Abdulah Sidran će reći da je voleo epske narodne pesme, ali da se u međuvremenu opametio. Jer, to što radi Kraljević Marko – „More Marko, ne ori drumova!”„More Turci, ne gaz’te oranja!” – sasvim liči na ono što danas radi Dodik.
O Ivi Andriću nije rekao ni reči, a da je gori od Kraljevića Marka već su muslimanski/Bošnjački intelektualci utvrdili i napisali.
I već sad je jasno da će poruka od intelektualaca Bošnjaka za Beograd i ine neprijateljske i izdajničke prestonice biti – „na prekodrinskom Zapadu ništa novo“.
A život teče dalje. Tako javljaju agencije kako su se sastali Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu i razgovarali „o bilateralnim odnosima, o predstojećum susretu NATO i Rusije, i o najnovijem razvoju događaja u Kazahstanu, na Kavkazu i Bosni i Hercegovini“.
O sadržaju razgovara ništa ne možete saznati, samo da je jasno da se misli i o – „bosanskoj civilizaciji“. Šta god.
