Crna Gora nije plen, Srbi nisu lovina, krenete li u hajku samo ćete sebe poterati u beg s bunjišta…
Piše: Mihailo Medenica
Zaigrali ste se, gospodo!
Nije izborna volja naviljak sena no volja Boga, i nije Crna Gora glasački listić već — zapis.
Za vas je mesto prebivališta, za nas je — zavet!
Za nas, Srbe!
Vi, nesoji, živite u Crnoj Gori — mi živimo za nju.
Mislite da vratite svoga gospodara, ono rastočko zlo, da ponovo ujarmite i upregnete Crnu Goru, da ono što je LITIJAMA blagosloveno opoganite..?
Bogami, dobro se još jedanput porazmislite jer ništa vi o Srbinu ne znate, očigledno!
Davno napisah: „Gde Srbin iznese ikonu s ognjišta- sebe je prežalio“, i neka vas ne zavara to što ikone danas miruju nad kandilima — Srbin je raspet, a ne sapnut, i ako vas ne interesuje glas Srba valjalo bi vam dobro poslušati tišinu srpsku!
Nije ovo nikakvo slovo u slavi mita, il bajkovitih priča pred spavanje, no vapaj da se dozovete pameti, mada je pamet u vas podstanar, no…
Verujte, za koliko god ste prodali to jalovište od duša ništa je naspram cene koju je Srbin spreman da plati za Crnu Goru, i ne meri se novcem no kolevkama i grobovima!
Jednako mislim i na one časne Crnogorce, koji se tako pišu ali srpski dišu.
Ne igrajte se, neljudi, Božijom voljom (neka vam je smešno) jer razlika između vas i nas je suštinska: Srbin je dokaz postojanja Crne Gore, a vi ni životima svojim ne možete da posvedočite o sopstvenom postojanju!
To što biste da se dokažete paktom s đavolom — to vam može samo obezbediti nemira u paklu, mira u Crnoj Gori nikako!
Shvatite ovo slovo kako god vam drago, kao pretnju, slobodno, jer Srbin nema šta da izgubi!
Srbinovo se ne piše i ne prepisuje tapijama, nije meni od đedova ostalo na papiru, no u krvi!
Njihovoj krvi, nisu je žalili, vala, istočili su do kapi za ikonu i raspeće, ne razumete vi to…
Srbin nema šta da izgubi, izgubi se ono što stane u džepove, a Srbinovo staje u dušu!
Crna Gora je duša Srbinova i Srbin je duša Crne Gore, ZAPAMTITE!
Vi zidate na Crnoj Gori — naše je ozidano pod njom i nad njom, pa hajde da vidimo čije će potrajati…
Država je svih njenih građana, ne sporim i nemam ništa protiv, no država nije isto što i kafanski ceh, a vi birtijate ubeđeni da ćete račune ispostaviti Srbima na naplatu!
Bogami, ne da neće moći, ne da ste se zaigrali u tom kolu s đavolom, već ćete platiti i svoje dugove i dugove gospodara kojem ste namerili da služite!!!
Bukagije za Mila Đukanovića biće i vaše znamenje, ordenje za zasluge, jer ovo što činite, što pokušavate da učinite — ne može izaći na dobro i po vas i po nas!
I zapamtite, tu podelu na vas i nas ste vi uspostavili, vi ste noktima kopali taj jaz, Srbin je samo vekovao na svojemu a vi ste došli na njegovo i pomislili da je poziv za trpezu što i poziv da mu spalite kuću…
No, kuća su četiri gola zida, kamen na kamenu, a dom je pod kućom i nad njom!
To je Srbinu — Crna Gora, i to uporno zaboravljate misleći da strahuje za zidove!
Srbin ne da ognjište, bre, a ognjište nije ložište gde vatra dogoreva no stožina na koju živi đenu otkose mrtvih i još nerođenih.
Ponavljam: vi živite u Crnoj Gori — Srbin živi za nju!
Vi mate šta da izgibite i zato živite u strahu, Srbin nema, zato strahuje samo da ne izneveri Gospoda u sebi, pa vidite kome će biti lelejska gora a kome Golgota?!
Crna Gora nije glasački listić već jevanđelje…
Crna Gora se ne češlja na „dritanku“ no nakrivi svetu kapu sa četiri ocila!
Crna Gora nije plen, Srbi nisu lovina, krenete li u hajku samo ćete sebe poterati u beg s bunjišta…
