Kao član Jugoslovenskog vojnog atešea u Parizu, jedan od teških ustaško – komunističkih zločinaca, Stipe Gulić (ustaša do 1943.) bio je izašao na večeru sa porodicom u ekskluzivni restoran ‘Bolonj’ u blizini Trijumfalne kapije.
Sa ženom i dvoje maloletne dece. Večera je po običaju bila bogata. Teleći medaljoni u tartar sosu i ostalim đakonijama. Na stolu je bilo i nekoliko boca crnih vina iz najboljih francuskih vinograda i pažljivo biranih godišta.
Usred jela Gulićevom stolu prišao je čovek u tamnom kišnom mantilu sa crnim šeširom na glavi.
Rekao je Stipetu na srpskom:
– Lepa večera, vidim! Ti baš uživaš u životu!
Izvukao je iz desnog džepa pištolj i ispalio mu metak u čelo koji je odvalio Guliću pola potiljačnog dela njegove velike i rugobne lobanje. U restoranu je nastala panika. Žene su bile zavrištale, a muškarci su se bacili pod stolove. Kako je brzo ušao u ‘Bolonj’, neznanac koji je tada upucao čoveka pred rođenom decom i ženom, hitro je izašao iz restorana i izgubio se u velikom pariskom metrou. ‘Zločinac’ je bio nekadašnji Prota Sava Ninković iz sela Donje Radinje u Zap. Bosni…
Takvo ubistvo je strašan čin sam po sebi, ali to je već ‘biblijska priča’ o žrtvi, dželatu i osveti. Gulić je sredinom juna 1942, god. sa svojim ustašama kao satnik izveo iz kuće protu koji je bio udovac i njegove tri maloletne ćerke i sve ih je na Savine oči silovao, a potom zaklao. Najmlađa je imala samo 12 godina. Pri tom je satnik Stipe vezanom Ocu Savi rekao.
“Tebe neću pod kamu. Hoću Vlahu da živiš i da se svaku noć budiš sa krivicom da nisi mogao ništa učiniti da spaseš svoju srpsku paščad! “
Tražio ga na pogrešnoj adresi
Tog dana Prota Sava je zauvek napustio crkvu i dao se u potragu za svojim krvnikom. Tražio ga je i u Zagrebu 1944. ali nije znao da je ‘pametni’ Stipe već duže vreme kapetan u partizanima… Da je negde u Lici gde je nastavio svoj krvavi pir, sada sa petokrakom na kapi.
Stipe je bio u pravu. Bivši prota noću nije mogao oka sklopiti. Stalno je sanjao onaj užas iz Donje Radinje. I tačno! Ništa nije učinio da nekako spase svoju decu. Nije ga zanimalo što to nije ni mogao. Uvek je sebe krivio. Ali žudnja za osvetom mu se iz dana u dan, iz proklete noći u noć, iz godine u godinu samo nadimala…
Iz Pariza moji, znaš ti dobro koji
Tražio je tog psa ko pijan, svuda, ali kad je izgubio svaku nadu, od jedne grupe Četnika iz Pariza je dobio dojavu da je Stipe Gulić već nekoliko meseci tu i sve ostale informacije. Pitali su ga da oni to ‘obave’ za njega jer su znali za taj monstruozni ‘slučaj.’ On to nije dozvolio. Hteo je da lično vidi čoveka koji mu je survao život… Da mu On lično presudi… Ipak u Savinom zločinu je bilo i ‘dostojanstva’. Nije mu pobio decu, ženu. Krvnik nije, smatrao je da je svoj račun sa Gulićem poravnao…
