Komandant “Vukova s Vučijaka” Veljko Milanković bio je vrstan vojskovođa, koji je imao neku posebnu vrstu autoriteta kojeg drugi nisu imali.
Ovo je rekao ratni novinar Branislav Božić, koji je za vrijeme otadžbinsko-odbrambenog rata u više navrata pisao o velikom srpskom komandantu.
– On je bio ličnost koja se izdvaja, bio je odlučan i imao je prirodan autoritet. Pri tome nije bio konfliktna osoba. Zbog toga je imao veliko poštovanje kod svojih mladih vojnika, kojih je bilo oko 200. I mladi a i stariji od njega su ga bez pogovora slušali, to je pomalo i neobjašnjivo, kaže Božić.
Božić kaže da je Milanković imao veliko poštovanje kod novinara iz tog perioda.
– Kada dođe rat, takvi ljudi su vidljiviji. U vrijeme rata poremećen je sistem vrijednosti, ali kod njega nije bio. On jeste bio junak, posebno ako se uzme u obzir da nije bio ratno obrazovan. Po mom viđenju, on je bio ekskluzivan čovjek, rekao je Božić.
„Vukovi s Vučijaka“ kojima je rukovodio Milanković, imali su značajnu ulogu u odbrani srpskog naroda i stvaranju Republike Srpske.
Ova jednica se za Srpsku borila do posljednjeg dana. Relej na Kozari okrenuli su kako bi se mogao pratiti program iz Srbije, prvi su ušli u Jasenovac, a za zasluge za proboj Koridora imenovani su prvim udarnim bataljonom Prvog krajiškog korpusa Vojske Srpske.
Veljko Milanković je ranjen u uličnim borbama u selu Kašić (opština Benkovac) 4. februara 1993. godine kada je tokom dejstva artiljerije u operaciji Maslenica pogođen u desnu stranu grudi. Umro je 14. februara na VMA u Beogradu. Tri dana kasnije sahranjen je na rodnoj Kremni.
Milanković je 23. juna 1993. posmrtno odlikovan ordenom Miloša Obilića.
