Kao modni trend, maltene, statusni simbol, dijeta koju držiš između dve tepsije bureka…
Najveća fukara se upisuje među „ljude“ mržnjom prema svemu ruskom- gadljivošću na sam pomen, na prizvuk, na miris, na nagoveštaj…
Najedanput je sasvim dovoljno pljunuti ka Moskvi i dobar si, najbolji, mera vrline i časti.
Svetkovina bitangi kojima se ne sme ništa spočitati jer su se, eto, povili u zastave Ukrajine i na juriš uspeli na „ikone“…
Mržnjom dokazuju „ljubav“ i „čovečnost; prezirom propovedaju toleranciju; nad krvlju nariču ali krv ne žale…
Ne videh i ne čuh da su požalili rusku, da su zaplakali nad decom, DECOM, anđelima Donbasa jutros postradalim!
Dete je dete, sve dok nije rusko…ono je, valjda, rođeno da strada, za njima majke ne kukaju, njihova krv nije te nijanse tako moderne ovog proleća, ni jednog proleća…
Đavolja kopilad su jutrom granatirala sam centar Donjecka, kasetnim bombama…
Deca nisu stigla ni da zaplaču, majke da jauknu, očevi da zakorače da ih zaštite…
Jutro nalik današnjem je istovetno jutrima koje godinama sviću Donjecku, no to su samo Rusi…
U Donjecku neće imati ko da ostari kad to staraca počine…
Nema veze, neki srećniji su stigli da ostare, možda nekom i ispričaju kako je to, možda će ih neka deca slušati sa nevericom, laž, starost ne postoji…
Ne za rusku decu, ali ne mari, to su samo raskomadana tela oca koji nije stigao da zakorači, majke što nije ni jauknula, anđelčića što mu je samo tren falio da zaplače…
Nema trena, previše je to, luksuz, život su kaparisali bogati, samilost krvnici, saosećanje bezdušnici, ljudskost- neljudi…
Tako je lako i lepo prezirati nagoveštaj ruskog, pa nek je u kolevci…
Zadnje mi bilo ako se ratu radujem, ne ozorio ako mi se duša ne polovi na jauk svake majke, neka me kćeri prezru ako mi i jedno dete ima nacionalnost osim onu od Boga pisanu- DETE, ali proklet bio ako ću ćutati u dane kada se fukara upisuje u „ljude“ mržnjom!
Mržnjom prema svemu ruskom!
Mržnjom koju pravdaju „ljubavalju“…
Krvlju koju žale, ne žaleći krv jer ta nijansa nije u modi…
Na miris im pozli, no ne shvataju da im to duše trule i truju…
Ne žale oni Ukrajince, briga ih da do poslednjeg izginu, oni jednostavno moraju nekog da mrze, inače…inače bi shvatili da sebe preziru.
Jeste li čuli za Donjeck, grad u kojem neće imati ko da ostari..?
Niste, upisali ste se u „ljude“, sad možete da budete fukara na miru i na tenane, uživajte…
