U ratu je Srbin stradao za mir, u miru postradavao da ne bude ratova, no to vrlom svetu znači taman toliko da je i film preglasan jer suviše je živih Srba u njemu!
Piše: Mihailo Medenica
Sve ono što zapad smatra „ljudskim vrednostima“ svedeno je na njihovo pravo da žive i „pravo“ svih ostalih da život gledaju kao nemi film, i to negde iz poslednjih redova rezervisanih za one sa najjeftinijim ulaznicama za projekciju.
Po ko zna koji put se dokazalo da srpski život i stradanje srpsko vrede onoliko koliko fukara može da, stojeći na srpskim kostima, propoveda o miru, pravdi i jednakosti za sve..
Za sve sa skupljim ulaznicama, blaziranu gospodu iz prvih redova koji o „ljudskim vrednostima“ nadahnuto govore uz čašicu krvi, srpske po mogućstvu, nazdravljajući društvu u kojem se sudi preklanom vratu što je otupio nož…
Po tim merilima đavolje pastorčadi film „Mrak“, Dušana Milića, odbijen je na svim festivalima zapadnih prokletih avlija!
Razlog: pa govori o Srbima, stradanju srpskom na presvetom Kosovu i Metohiji, o pogromu, o palim glavama, pragovima, oltarima, o palom nebu koje su zveri preklale tražeći Srbe kad ih nisu dovoljno pronašli u grobovima…
Samo i jedino zbog toga je, inače sjajan film, prokazan i proteran, jer pogrom ljudi nije svršen ako nije i pogroma istine o njima, a istina spaljenom srpskom domu valja jedino ako je ispirčana kroz „jecaj“ i „muku“ vatre i plamena!
Pa, opet, bezglavo jurcamo ka tom vrlištu „ljudskih vrednosti“ ubeđeni da je ropstvo profesija, a rob gospodin jer uz lance i ulare ima i kravatu i skupo odelo…
Za istinske ljudske vrednosti i mrtav Srbin je jurišao!
Ustreljen, bez puške, ali na raspeću i sa njim, dok su se ove zapadne protuve ukopavale ko krtice, čekajući da pale srpske glave uskliknu: „Živela Sloboda!“
U ratu je Srbin stradao za mir, u miru postradavao da ne bude ratova, no to vrlom svetu znači taman toliko da je i film preglasan jer suviše je živih Srba u njemu!
Da je „Aida“- ni po jada, sve da je u više nastavaka od „TErminatora“ i „Rokija“ zajedno, ali pogrom Srba sa zavetne svetinje na festvalima- pa previše je!
Sam pogrom Srba, samo stradanje vekovno su festivali za sebe, svetkovine „filmske“ umetnosti režiranih od najveće pogani i nagrađivani od najgorih nesoja!
No, sve što nam čine samo treba da nas učvrsti u veri da se ni po cenu života ne smemo odreći ni koraka Kosova i Metohije, jer gde te toliko preziru, raspinju i proteruju- tu te Gospod najviše voli, najjasnije vide, najglasnije čuje!
Na posletku, nije problem što su za fukaru pogromi Srba ništavni, strašno je ako za nas to postanu, jer gde se pomirimo da nas i ne treba biti- pomirili smo se da nas nigde ne bude, osim ko roblja okovanih u skupa odela…
Dani su kad će nas sve besomučnije ubeđivati da se može živeti bez Kosova i Metohije, da će nam i biti bolje bez njega, i mnogi će poverovati, mnogi već jesu, no ne zaboravimo- narod koji se odrekne dečanskih visina neće imati vrhova s kojih će moći da dogleda…
Videće, ali da dogleda…
Film „Mrak“ je priča o svakome od nas- odreknemo li se stope Kosova i Metohije to neće biti samo naziv filma, no nekrolog narodu koji se odrekao postojanja- MRAK!
