Već nekoliko dana se borimo sa ekstremno visokim temperaturama. One nikako nisu prijatne, a uz to i negativno utiču na naše zdravlje. Zbog toga je redovno konzumiranje tečnosti od presudne važnosti, kao i spuštanje telesne temperature.
Povećana telesna temperatura dovodi do znojenja koje dovodi do prekomernog gubitka telesnih tečnosti, a čak i mali deficiti tečnosti mogu izazvati fizičku nelagodu u vidu smanjena koncentracije, mučnine, vrtoglavice ili glavobolje.
Telesnu temperaturu ćemo najlakše spustiti ukoliko hladnom vodom pokvasimo predeo ispod kolena, pregib ruke, odnosno podlakticu, zadnji deo vrata i čelo.
Kod osetljivih ljudi se mogu javiti i problemi sa krvnim sudovima, a dehidraciji su posebno podložna deca, starije osobe i oni sa oslabljenim imunološkim sistemom, upozorava ZJZ i objašnjava šta se dešava u našem organizmu za vreme velikih vrućina:
– Krvni sudovi se šire (vazodilatacija), zbog čega se snižava pritisak
– Promene krvnog pritiska mogu izazvati slabost i nesvesticu
– Srce ubrzano kuca, pa može doći do srčanog udara
– Obim cirkulacije se smanjuje, a krv postaje gušća, što može izazvati trombozu
– Hlađenjem tela, odnosno znojenjem, tečnost i elektroliti se gube iz organizma, a intenzivno znojenje može izazvati toplotne grčeve i iscrpljenost
– UV zračenje može izazvati stvaranje malignih promena na koži (npr. melanoma)
– UV zračenje može izazvati razvoj katarakte na oku.
Preporučeni dnevni unos tečnosti zavisi od nekoliko faktora kao što su telesna težina, starost i nivo fizičke aktivnosti. Potreba za unosom tečnosti može se, osim vodom, zadovoljiti i ceđenim sokovima od voća i povrća, bistrim supama, nezaslađenim toplim i hladnim čajevima, negaziranim pićima bez šećera i mlekom.
ZJZ savetuje izbegavanje pića koja sadrže kofein, tein i alkohol, kao i zaslađenih pića, jer podstiču izlučivanje tečnosti iz organizma. Ako je znojenje intenzivno, izotonična pića su najbolja za brzo vraćanje izgubljenih elektrolita.
Osećaj žeđi ponekad ne prati potrebe organizma za vodom, pa se preporučuje da se tečnost pije u redovnim intervalima, bez obzira na osećaj žeđi. Važno je izbegavati veoma hladna pića, koja nas trenutno mogu rashladiti, ali i dovesti do sužavanja krvnih sudova, smanjujući gubitak toplote. Hladni napici samo hlade gornji deo digestivnog sistema i brzo poprimaju telesnu temperaturu, stoga ne smanjuju temperaturu celog tela.
Pića koja su na ivici smrzavanja uzrokuju više štete nego koristi. Zbog velikih temperaturnih razlika oštećuju one delove tela sa kojima dolaze u kontakt i dugoročno izazivaju oštećenje površinskog tkiva digestivnog trakta, stvarajući tako prostor za zadržavanje mikroorganizama i mogući razvoj upale.
Pravilna ishrana je takođe veoma važna. Osnova takve dijete bi trebalo da bude voće, povrće i hrana sa visokim sadržajem vlakana.
Masna i začinjena hrana nije poželjna jer stvara osećaj težine, pojačava znojenje i može izazvati dehidraciju. Dovoljan unos vitamina i minerala je neophodan, jer su oni veoma važni tokom leta kada smo najviše izloženi suncu. Vitamini i minerali su važni za zdravlje kože tokom leta kada je rizik od UV zračenja veći.
Vitamini C, E i selen štite kožu od slobodnih radikala koji se oslobađaju pod uticajem UV zračenja. Vitamin E je važan za kožu, kao i oporavak tkiva, a osim u biljnim uljima, ima ga i u bademima, lešnicima i pistaćima.
Vitamin C je prisutan u velikim količinama u citrusima, jagodama, paprici, paradajzu i kupusu. Selen se prirodno nalazi u ribi, krastavcima, kupusu, belom luku, brazilskim orasima i celim žitaricama. Vitamin A podstiče sintezu polisaharida koji se nalaze u koži i obezbeđuje vlažnost i elastičnost kože, a nalazi se u šargarepi, brokoliju, paradajzu, zelenoj salati, breskvama i kajsijama.
Kako se ponašati tokom velikih vrućina?
Za vreme velikih vrućina, odnosno tokom letnjih meseci, važno je da budete pažljivi i pravilno čuvate zdravlje sebe i svojih najmilijih. Neophodno je preduzeti adekvatne mere i to:
– Izbegavajte izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti, posebno između 10 i 17 časova – ovo naročito važi za ljude sa povećanim rizikom od toplotnog udara
– Izbegavajte izlaske u najtoplijem delu dana
– Pijte dovoljno tečnosti, odnosno negaziranu vodu ili niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera. Važno je da stalno pijete tečnost, a ne samo kada osećate žeđ
– Nosite laganu i široku odeću svetlih boja i od prirodnih materijala. Ne zaboravite na pokrivala za glavu (šeširi, kape) i naočare za sunce
– Jedite više malih obroka bogatih svežim povrćem i voćem
– Tuširajte se mlakom vodom, a možete stavljati i hladne obloge
– Ako radite ili trenirate na otvorenom, češće pravite pauze u hladu i pijte više tečnosti – 1,5 čaša svakih 30 minuta, piše na sajtu zavoda za javno zdravlje.
