Koliko god bilo formalno i uobičajno kandidatu za njavažniju funkciju u Republici Srpskoj, predsjedničku, ipak ne bi moglo promaći da ne pokaže formlani ali ipak važan čin u diplomatskoj praksi.
Jelena Trivić za ova dva dana nije našla vremena da napiše ni dvije, tri uopštene rečenice i javno ih saopšti jer ipak tragedija pogodila susjednu zemlju, dio bratskog naroda a njeni stranački šefovi poput Branislava Borenovića ili Draška Stanivukovića su se , do juče, kleli u bratsku podršku, prije svega Srba, u Crnoj Gori.
Stanivuković je nedvano bio u Budvi, Borenović se slikao sa liderima pojednih partije, neki su dolazili u Banjaluku…
I manja tragedija od ove na Cetinju, zaslužila je da neko ko je kandidat za predsjednika Republike Srpske pokaže minimum empatije pa makar i preko društvenih mreža, pošalje formlani telegram saučešća.
Jeleni Trivić to nije , očigledno, bilo važno.
Danas je sa liderom SDS-a, Mirkom Šarovićem smišljala slogan za zajedničku kampanju i time se pohvalila na mrežama.
Juče je odvojila vrijeme za porodicu, što je takođe legitimno i ispravno, ali je ipak mogla odvojiti pet minuta svog vremena ili bar reći PR Timu da se pošalje saopštenje.
Ovako je pokazala potpuno odsustvo znanja iz osnova diplomatije koja je važan adut u radu predsjednika Republike Srpske.
Odgovornost prema funkciji znači i određena odricanja i odgovornost u teškim trenutcima.
Trivićeva, u ovom slučaju, nažalost nije pokazala ni jedno ni drugo.
