Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Materice – praznik majki, jedan od nekoliko koji predstoje Božiću. Kao što su majke vezivale decu na Detinjce, prošle nedelje, na isti način danas deca vezuju majke.
Materice se slave drugu nedelju pred Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a onda deli deci poklone i na taj način se dreši. Isto tako se vezuju i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima ili nekim drugim slatkišima.
Na Materice se prema običaju sastaju muškarci i devojke koji planiraju brak. Veruje se i da muževi treba da vežu svoju tek venčanu suprugu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini.
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.
Najpre očevi i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano “vezuju” svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se “dreše”. Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično “Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone”.
U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, očevi i deca “vezuju” majke (matere), a one im se “dreše”. U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca “vezuju” očeve, a oni im se “dreše”.
Ovo uzajamno “drešenje” je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.
Danas je i Sveti Danilo Stolpnik
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Danila Stolpnika. On je veći deo života proveo na stubu. Isceljivao je bolesne, upućivao učenike u hriščanstvo i predviđao buduće događaje. Sveti Danilo je prorekao dan svoje smrti, poučio svoje učenike kao otac sinove i oprostio se od njih.Pred njegovu smrt učenici su nad stubom videli anđele, proroke, apostole i mučenike. Danilo Stolpnik je živeo 80 godina, umro je 489. godine.
Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta poklonivši Mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata.
Simbolika ovog uzajamnog “vezivanja” i “drešenja” dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. U želji, dakle, da Njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i On – Božić – Ljubav, koja je “sveza savršenstva”, i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno “vezujemo” i “drešimo”.
To vezivanje i drešenje prevazilazi naše porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve naše poznanike i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno -hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik Rođenja Spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni.
Dakle, Detinjci, Materice i Oci su naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj “da nije majke, ni sveta ne bi bilo”.
