Dan posle Bogojavljenja, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Sabor Svetog Jovana, Preteče i Krstitelja. Praznuje se u čast jednog od najvećih hrišćanskih svetaca, onog koji je u reci Jordanu krstio Isusa Hrista.
Sveti Jovan, poznat i kao Preteča Hristov, rodio se u domu blagočestivog i pobožnog bračnog para Zaharija i Jelisavete. Njima je u starosti Bog uslišio molitve da postanu Jovanovi roditelji. Svetitelj, veliki propovednik i prorok, proveo je mladost u pustinji. Živeo je asketskim životom, hranio se insektima i medom i bio obučen u kamilju kožu. Od Boga je dobio dar da može da krštava ljude i oslobađa ih grehova. Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu poverovali u hrišćanstvo. Bez straha je kritikovao i narod i starešine, a upravo ga je ljubav prema istini i pravdi koštala života.
Istorijski podaci svedoče da je pogubljen u vreme kralja Iroda, tačnije da je osuđen na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je u to vreme bilo zarobljeno. Ubijen je tako što mu je odsečena glava, a njegova desna ruka, ona kojom je krstio Isusa Hrista i zahvatao vodu iz reke Jordana, danas se nalazi u manastiru na Cetinju.
Običaji vezani za Jovanjdan
Za današnji praznik vezuju su mnogi narodni običaji, na primer: žene ne bi trebalo da diraju pletivo, makaze i igle. Mnogi veruju da, u znak sećanja na stradanje Jovanovo, vernici danas ne bi trebalo da uzimaju nož u ruke, niti da jedu i piju ništa crveno, jer upravo ova boja simbolizuje nevino prolivenu krv svetitelja.
Jedan od običaja je i da se na Jovanjdan ljudi bratime i kume, spominjući ime ovog sveca koji se smatra oličenjem čvrstog karaktera i poštenja.
Jovanjdan je jedna od najzastupljenijih krsnih slava kod Srba, a da li će trpeza biti mrsna ili posna zavisi od toga na koji dan pada praznik. Ove godine 20. janaur je u petak, što znači da će se na stolu onih koji slave, naći posna trpeza.
Takođe, veruje se da je današnji dan odičan za polazak na put, jer će vas svetac štititi.
Nekada davno, za ovu krsnu slavu vezivao se običaj “pranja” ikone koji je podrazumevao da se na Jovanjdan, posle jutrenja, iz kuće iznesu ikone i “umiju” u reci, potoku ili bunaru.
