Nekada je svaki grad imao nekoliko vunovlačarskih radnji. Danas u BiH samo jedna. I to u Prijedoru. U vlasništvu porodice Pilipović.
Vunovlačarski stroj Milan Pilipović u svojoj radnji postavio je 1986. godine i tako pokrenuo porodični biznis, koji danas vodi njegova kćerka Milanka. U početku bilo je teško snaći se u svim poslovima s vunom, ali ubrzo su se stvari posložile i krenulo je u dobrom smjeru.
“Moj otac je odlučio da pokrene porodični posao i odlučio se za vunovlačarstvo. U početku to nije bilo baš tako jednostavno, s obzirom da je moj otac radio u Rudniku i nije imao nikakvog predznanja o vunovtačarstvu. Ali uspio je. Iz godine u godinu sve je bilo lakše. Sestra i ja smo mu pomagale i u svemu tome smo i danas. Nekada je bilo puno posla i nakon završetka srednje škole i ja sam se više uključivala u ovu priču i sada sam tu umjesto njega” kaže Milanka Pilipović Radulović, vlasnik Zanatske radnje “Minaka”.
Iako se trudi da održi proizvodnju, Milanka priznaje da je ovo zanat koji polako izumire. Nekada je ova radnja brojala 10, a danas samo četvoro radnika. Sve je teže doći do radne snage, jer rijetki su oni koji su u današnje vrijeme zainteresovani za zanat.
“Pokušavamo da dodemo do radnika. Trenutno nam treba jedan radnik i ne mogu da ga pronađem, čula sam kako kažu “Da joj ja predem vunu”. Pa to rade mašine, neće nlko sjediti na stolici s preslicom i presti vunu. Nemaju uopšte predstavu kako to izgleda, ali znaju da to ne žele“, dodaje naša sagovomica.
U ovoj zanatskoj radnji rade kompletan proces prerade vune, od pranja, sušenja, češljanja, predenja i bojenja, pa do pakovanja. Milanka nam je ispričala kako izgleda proces vlačanja ili češljanja vune. “Prvo je potrebno ošišati ovce krajem proljeća ¡G početkom ljeta. Nakon šišanja vuna se opere i dobro osuši. Poslije toga vuna se šalje na preradu i češljanje. Nakon čega dobi jamo prirodno predivo ili ga farbamo“ dodaje ona.
Vuna koju prerađuju uglavnom je sa naših prostora. “Iskreno, sve teže dolazimo do sirovine. Sve je manje ljudi koji se bave uzgojom ovaca. Nije baš onako kako je bilo ranije.Jednostavno, takvo je vrijeme došlo, seoska domaćinstva se gase, a i ne isplati se ljudima živjeti u gradu, a uzgajati ovce na selu “, kaže Milanka.
Proizvode iz “Minake” plasiraju na domaće tržište. Najčešći kupci su starije gospođe koje predivo najviše koriste u kućnoj radinosti, za pletenje odjevnih predmeta. U “Minaki” možete pazariti prirodnu i ofarbanu vunu, tanku i debelu, ali i u kombinacijama sa raznim bojama.
