Mirnes (49) iz Zenice čovjek je koji je imao i izgubio sve. Nakon što su mu roditelji umrli, njegov život postao je više nego komplikovan. Osim roditelja ostao je i bez krova nad glavom. Živio je u podrumu, spavao na paleti sa jednim ćebetom, a hranu uzimao iz kontejnera.
Od rođenja Mirnes Smajić je živio je u stanu sa roditeljima. Međutim, nakon njihove smrti, četvorica braće, navodno su, kako je rekao, odlučili da ga prevare te su ga naveli da potpiše papire za koje nije znao da zapravo znače početak njegovog beskućničkog života.
Kao sin druge žene njegovog oca, slabo je imao kontakta sa braćom. Posebno kada se desila situacija sa deložacijom. Kako kaže, navodno su ga braća pozvala za svjedoka da potpiše papir u kom je pisalo da je jedan od četvorice braće platio stan u cjelosti ostatku porodice i da se Mirnes odriče svog dijela.
Bez ideje šta zapravo potpisuje, ovaj četrdeset devetogodišnjak izgubio je pravo na stan, te se odmah preselio u podrum iste zgrade i počeo život tipičan za beskućnika. Zamijenivši krevet paletom, hranio se otpacima drugih ljudi, a kupanje je sveo na minimum koje je obavljao kod prijatelja. Pet šest mjeseci sam spavao u podrumu, na paleti. Imao sam samo jedno ćebe. A kupao sam se kod prijatelja. Za hranu, odem tako po kantama, donesem koliko mi treba i tako – rekao je Mirnes dodavši da pravu pomoć skoro nikad nije tražio.
Spas mu pružio prijatelj
Međutim, prijatelj koji ima svoju kuću pružio je ruku spasa ovom skromnom čovjeku. Nakon tih mjeseci, prijatelj mi je rekao da mogu da dođem kod njega. I on je samac, isto ne radi, ali ima kuću. Rekao mi je da mogu živjeti kod njega dokle i sam bude živ. Tako da mi je dovoljno. Imam sada finu sobu, imam kupatilo, dobro je – rekao je on.
Što se tiče plaćanja, kaže da mu prijatelj nikada nije ništa tražio ali mu on ipak da ono što drugi daju njemu. Uvijek kada mi neko da na ulici, ja onda dam njemu. Jer nema ni on nikakva primanja. Ustanem ujutru, odem do grada pa donesem nešto za ručak, večeru, pokupim to iz kontjenera, raja baca masovno sada hranu kako je Ramazan – rekao je on dodavši da je išao jednom do gradonačelnika zbog svoje situacije, ali uz par neispunjenih obećanja nije dobio ništa.
Skromni Mirnes, zahvalan Bogu na svemu onome i što ima i što nema, nikada se nije ženio iako mu je kao i svakom bila želja da nekad zasnuje porodicu. Kako kaže, ko bi muškarca koji nema ništa. Nisam se nikada ženio. Ne radim nigdje, nemam svoj krov nad glavom, tako da ne bih imao gdje da živim sa ženom – rekao je on smirenim tonom.
