Prema brojnim statistikama, ljudi najčešće varaju leti, a najveća je greška kada se pretpostavlja da afera za koju se neće saznati ne može naštetiti odnosu, jer to ipak menja način na koji doživljavamo naš odnos sa partnerom.
Letnje vreme i visoke temperature, kao i oskudno oblačenje imaju veliki uticaj na hormone, a to je jedan od razloga zbog kojih su ljudi skloniji avanturama, promiskuitetnom ponašanju kao i varanju stalnog partnera.
“Leto je najsenzualnije doba godine u kom naglašavamo svoju erotičnost, pa više zavodimo ili smo spremniji da nas drugi zavedu”, smatra seksualni terapeut Patrik Venis.
Tvrdi da su muškarci podložniji letnim izazovima, jer ih seksualno uzbuđuju najpre vizualni doživljaj, poput kratkih ili uskih suknji, bikinija, kao i dekoltiranih majica kod žena.
Patrik Venis smatra da je najbolji savet da se izbegne letnja privlačnost ili avantura na jednu noć koja može ugroziti kvalitetan odnos ili brak, izbegavajte prilike da se to i ostvari.
“Leti se često pruža obilje prilika za prevaru, posebno ako partneri odlaze na odvojene vikende ili putovanja u krajeve gde ih niko ne poznaje”, kaže Rut Huston, autorka knjige “Vara li vas?”.
Šta najviše privlači?
Najveći razlog zbog kog će se muškarac upustiti u letnu aferu je seks i isključivo seks, pa će ih tako najčešće privući žene slobodnog ponašanja, koje im se čine zabavne i pre svega privlačne. To su najčešće i žene koje su znatno mlađe od njih, objašnjava Huston.
Žene će pak, ako varaju, odabrati nekoga ko je stariji od njih. One najčešće ne ulaze u odnos sa namerom da prevare, no ako stvore romantičnu priču sa neznancem koji se trudi oko njih, obasipa ih pažnjom i komplimentima dok to partner retko čini, velike su šanse da će se upustiti u aferu.
Pitanje: Šta sad?
Oni koji varaju često pretpostavljaju kako letnje afere ne škode odnosu, pogotovo ako su kratkotrajne i ograničene samo na seks. No čak i kod onih koji nemaju grižu savesti, očite su promene u ponašanju kao i razmišljanju o odnosu u kom se nalaze.
Nameće se idealizacija užitka kog su proživeli, zbog čega im se svakodnevica sa partnerom čini dosadnim i nezanimljivim.
Ako pak prevareni uspe da pronađe dokaze prevare, šteta nanesena postaje trajna i poverenje se narušava, pa tako retki parovi uspeju da prežive prevaru. Zbog toga je, smatra Huston, neznanje ponekad blagoslov, posebno ako onaj koji je prevario to nema namere više da ponavlja i svestan je svoje greške.
