Vladimir Kecmanović do sada je objavio više romana čiji naslovi šalјu dovolјno jasnu poruku o čemu se radi i koji su putevi u knjizi: “Poslednja šansa”, “Sadržaj šuplјine”, “Feliks”, “Top je bio vreo”, “Sibir”, “Kainov ožilјak”, “Osama” i “Nemanjići”. Najnoviji roman “Kad đavoli polete”, promovisao je u Prijedoru, povodom 60 godina Narodne biblioteke “Ćirilo i Metodije”.
Šta je, u najkraćem, suština romana “Kad đavoli polete”?
– Roman govori o bogatom Amerikancu koji usvaja srpskog dječaka iz doma za nezbrinutu djecu. Novi dom je u početku za dječaka bio neka vrsta raja, da bi se kasnije njegov san srušio kada je krenulo zlostavlјanje. Roman je metafora za globalno nasilјe u kome danas živimo, koje možda nije veće nego što je bilo u ranijim vremenima, ali je sigurno popraćeno daleko višim nivoom hipokrizije nego igdje i laži koje nam se nameću sinhronizovanom akcijom što preko tabloida, društvenih mreža, što preko djelovanja nevladinih organizacija. Ako ne više izrablјivani nego ikada, u svakom slučaju više smo idiotizovani neko ikad.
Koliko književnost i književnici utiču na stvarnost, bilo da je stvaraju ili mijenjaju?
– Nikad nije utvrđeno tačno kako književnost utiče na stvarnost, ali očigledno utiče na neke posebne načine, koje nije lako definisati, ali sam siguran da da.
Kako je nastao roman “Kad đavoli polete”, kojom idejom i maštom?
– U momentu kada sam počeo da pišem roman „Kad đavoli polete“, bio sam između dva rukopisa koje sam počeo u različitim periodima. Jedan od njih sam morao da ostavim da se, kako kažu, „ukiseli“, a drugi sam radio. Međutim, kada sam došao na ideju da pišem „Đavole“, bio sam siguran da treba da ostavim ta dva romana za kasnije i da ovo treba da počnem odmah. Konkretan povod mi je bio dvostruki aršin u tretiranju nekoliko seksualnih afera u Srbiji
Koji su to dvostruki aršini?
– U dva slučaja gdje su muškarci optuženi za zlostavlјanje žena, kompletna javnost i sve njihove kolege su ih istog momenta osudili bez ikakvih dokaza i suđenja. Kada je jedan treći kolega optužen za homoseksualno zlostavlјanje, svi ti isti su, automatski i bez suđenja, stali u njegovu odbranu. To govori o tome o čemu pričam, da nas idiotizuju i da je ono što je u određenom momentu popularno, prisutno svuda u javnosti, dok se ono što nije, gura pod tepih, da bi se izvuklo jednog dana kad dođe na red. Dok ne dođe na red, potrebno je na to ukazivati.
Društvene mreže često nazivaju grobarima novinarstva i obrazovnog sistema. Koliki uticaj ili smetnju imaju na književnost?
– Možda čak najmanje smetaju književnosti od svega što ste naveli, pa mogu čak da budu i inspiracija za književnost. A da su štetne, štetne su užasno, jer tu ta demokratizacija koju društvene mrežepodrazumijevaju, dovodi do svoje suprotnosti i do toga da riječ najvećeg idiota i najvećeg genija ima potpuno istu težinu. Dovolјno je da genije kaže idiotu: “Ti si idiot”, on se samim tim spustio na nivo tog idiota, došao je na njegov teren i idiot pobjeđuje. Inače, ubrzano tehnološko smjenjivanje novih obrazaca na društvenim mrežema dio je toga i po meni je opasno, ne zato što se pojavlјuje nešto novo, jer su se uvijek pojavlјivale nove stvari, nego zbog brzine kojom se stvari mijenjaju. Mislim da kontrola više ne postoji i da ti vladari iz sjenke koliko ih ima, čak i kad bi htjeli, ne mogu ni da predvide ni da prate šta se dešava. Mislim da je voz ostao bez mašinovođe i neka nam je Bog u pomoći.
Koliko su radnjom, porukom, metaforom i sudbinom povezani vaši romani “Poslednja šansa”, “Sadržaj šuplјine”, “Feliks”, “Top je bio vreo”, “Sibir”, “Kainov ožilјak”, “Osama” i “Nemanjići”?
– Htio ili ne htio, sve što piše jedan čovjek, povezano je na neki način. U mom slučaju na tematskom planu su povezani „Top je bio vreo“ i „Osama“ ,a na suštinskom planu „Top je bio vreo“ i „Kad đavoli polete“ na jednom dublјem nivou. Što se tiče „Kainovog ožilјka“, on ima neku konekciju sa „Osamom“ zbog ličnosti Ive Andrića koji je u „Kainovom ožilјku“ glavni junak, kao i ličnosti izmaštanog gestapovca porijeklom iz Bosne koji se tu pojavlјuje, a ima vezu saromanom„Osama“ koji je nastao kao pokušaj odgovora šta je to „Prokleta avlija“ u 21. vijeku.
Hoćemo li nekad iz vašeg pera pročitati i roman “Kad anđeli polete”?
– Trenutno pišem jednu knjigu poezije, o kojoj ne bih još da iznosim detalјe, ona se neće zvati „Kad anđeli polete“, ali će imati otprilike taj smisao.
