Otkad je prije skoro dvije decenije formiran kao javno preduzeće, Zavod za izgradnju grada učestvuje u svim važnim segmentima izgradnje i razvoja lokalne zajednice. Od osnivanja dijeli sudbinu ostalih javnih preduzeća kadaje u pitanju privredni ambijent i poslovanje. O najvažnijim aktivnosatima,trenutnomfinansijskom stanju, načinu finansiranja i tržišnim mogućnostimaza „Kozarski vjesnik“ razgovarali smo sa vršiocem dužnosti direktora Zavoda Bojanom Šormazom.
Javna preduzeća čiji je osnivač lokalna zajednica uglavnom se finansiraju javnim budžetskim sredstvima. Da li je takva situacija i kada je u pitanju Zavod za izgradnju grada?
– Zamišlјeno je da Zavod servisira potrebe grada, nije dominantno osmišlјen da opstaje isklјučivo na tržištu. Naravno, ne bježi se od toga, ali prioritet je servisiranje potreba grada. Zavod je od osnivanja mijenjao strukturu zaposlenih, od desetak do tridesetak radnika. Trenutno je 27 zaposlenih. Dominantno je visoka stručna sprema jer se bavimo inženjerskom i arhitektonskom djelatnošću.
Kakav je procentualni odnos finansiranja budžetskim i tržišnim sredstvima?
– Zavod se finansira sa oko 80 odsto sredstava iz gradskog budžeta, a 20 odsto preko tržišta. Vremena su takva da taj dio od 20 odsto uvijek pokušavamo da podignemo, da obezbijedimo finansijska sredstva za održivost preduzeća. Radimo na tome da proširimo obim posla. Širimo se van grada. Radimo i u Unsko-sanskom kanton, opremlјeni smo svim licencama i sa te strane nema prepreke.
Koje su osnovne aktivnosti Zavoda za izgradnju grada?
– Zavod za izgradnju grada nudi izrade svih tipova projektno tehničke dokumentacije, urbanističkih planova, prostorno planske dokumentacije, vršimo usluge nadzora nad izgradnjom javnih i privatnih objekata. U zadnje vrijeme u ponudi imamo i geodetske usluge.
Nabrojte nam neke važnije poslove koje je Zavod radio i radi u lokalnoj zajednici.
– Preovladava projektno tehnička i prostorno planska dokumentacija. Oko 90 odsto posla je u vezi sa za formiranjem novih regulacionih planova, zoning planova. Sve regulacione planove u lokalnoj zajednici radio je Zavod i lјudi koji su stručni za taj dio posla. Projekat sportske dvorane na Urijama, u Omarskoj, mnoge saobraćajnice, javne površine. Ulice Muharema Sulјanovića, majora Milana Tepića, mitropolita Petra Zimonjića, objekat nove tržnice ili kvantaške pijace na Pećanima.
Koliko je Zavod angažovan u strategijama razvoja grada i velikim projektima?
– Mi smo angažovani u svim segmentima razvoja grada. Među brojnim aktivnostima tu je izgradnja pomoćnog stadiona u Omarskoj, kanalizacionog sistema u Omarskoj, novog kanalizacionog sistema u Gomjenici i drugi projekti. Uklјučeni smo u svim strateškim poslovima na nivou grada. Rukovodstvo grada ima svoju viziju i planove, a mi smo tu da to realizujemo.
Najavlјena jerekonstrukcija prijedorske Bolnice.Projektnu dokumentaciju treba da uradi Zavod za izgradnju grada, dokle se tu stiglo?
– Iz profesionalnih razloga ne mogu tu mnogo detalјisati. Mogu da kažem da smo u procesu izrade novog tehničkog rješenja za rekonstrukciju postojećih bolničkih kapaciteta i dogradnju novih bolničkih prostora i kapaciteta. Nadamo se da ćemo do kraja avgusta to privesti kraju da se može raspisati tender za rekonstrukciju i dogradnju prijedorske Bolnice.
Kako ocjenjujete trenutno poslovanje s obzirom da je bilo dosta problema i dugovanja?
– Nije lako, tržište je takvo da uslovi poslovanje nisu komotni, ali nije ništa alarmantno. Smatram da se uz dobru organizaciju u okviru preduzeća i dobru komunikaciju sa gradskom upravom može iznaći dobar put da se ovo preduzeće vrati, ajde da kažem, na nekakve staze gdje je bilo prije. Imamo dobru saradnju sa gradskom upravom i gradonačelnikom i to je presudno za funkcionisanje preduzeća. Mi izvršavamo svoje obaveze, Gradska uprava svoje kada je u pitanju finansiranje i to je klјuč opstanka. Konstantno pokušavamo da i na tržištu zaradimo više.
Da li su plate redovne?
– Kada sam došao na mjesto v.d. direktora u martu ove godine, nismo imali isplaćenu platu ni za 12. mjesec prethodne godine. Sad smo to, da kažemo pokrili. Imamo jednu platu u zakašnjenju, ali tako je u većini javnih preduzeća, radi se dva mjeseca da se dobije jedna plata, u takvom zakašnjenju smo i mi trenutno. Mislim da do kraja godine možemo naći prostora da isplatimo i tu jednu platu i nadam se da ćemo do kraja godine isplatiti sve plate i obaveze prema državi.
Bilo je dugova i prema dobavlјačima, kakvo je trenutno stanje?
– Kada su u pitanju obaveze prema dobavlјačima servisiramo sve što možemo. Neke zaostale dugove plaćamo koliko stižemo i to je trenutna realnost. Sa većinom sam obavio razgovor, objasnio kakva je situacija i lјudi imaju razumijevanja. Kad sam došao na ovo mjesto dočekali su me neki sudski sporovi. Tu sam potrošio dosta vremena i energije dok sam sve to sagledao. Kad sam vidio da sudski spor ne ide u našu korist, odlučio sam da se nagodimo za plaćanje u ratama i mislim da smo dobro napravili jer bi sigurno došlo do blokade računa. Dobavlјač koji je podnio tužbu je bio korektan, Grad je stao iza nas i mislim da je pronađeno najbolјe rješenje.
