ЗВОРНИК, 23. ЈУЛА /СРНА/ - Четири лица јавила су се у једном дану у Болницу Зворник због угриза паса.
Danijela Memić iz Sanskog Mosta u Bosni i Hercegovini pokazala je da ima veliko srce i ogromnu ljubav prema životinjama kada je pružila spas napuštenim psima, onima koje su drugi odbacili.
Do sada je čak više od 500 pasa sklonila sa ulice. I sama je udomila tri mačke i četiri psa, ali kaže da ne zna koliko dugo će još imati snage da se bori s problemom za koji niko nema sluha.
Smirenje pronašla u pomaganju životinjama
Ova nesebična žena sada sarađuje sa njemačkom organizacijom koja od nje uzima pse na udomljavanje, a ističe da je od početka pandemije koronavirusa do danas, zahvaljujući njoj, udomljeno više od 500 pasa.
Oduvijek je voljela životinje, međutim, Danijelina misija spašavanja počela je prije sedam-osam godina, kada joj se razboljela kćerka.
– Da, sve je počelo nakon što je moja ćerka jedva preživjela. Operisala je kičma u Tuzli, a 15 dana nakon izlaska iz bolnice imala je infarkt i plućnu emboliju, zbog čega je završila u Kantonalnoj bolnici u Bihaću – započela je Danijela svoju priču za Avaz.
Navodi da je, u svemu tome, smirenje pronašla u pomaganju životinjama, a kasnije i snagu. Dok je njena kćerka Maja bila u bolnici, kako kaže, svakodnevno su putovali kako bi bili uz nju, a usput bi, prelazeći tolike kilometre, hranili napuštene životinje koje su sreli.
Ovakav stil života postao je svakodnevica
Od tada do danas, Danijela je s ulice spasila i udomila na hiljade pasa. Od vakcina, čipovanja, pa do pronalaska trajnog doma. I to je postala njena svakodnevica, prenosi Avaz.
– Hranim ih kad god imam hrane, mada često na Fejsbuku molim za pomoć, ali to je začarani krug iz kojeg je jako teško izaći. Ostalo je dosta neuhvatljivih pasa. Recimo, neki dan smo konačno našli i uhvatili dva psa koja su nam izmicala poslkednje četiri godine. Donosim ih sebi, ali je sve to teško izvodljivo jer živim u stanu, pa uslovi nisu idealni – kazala je Memić.
“Niko nema sluha za ovaj problem”
Više puta je sama snosila sve troškove zahvata, hrane i lijekova, međutim, kaže da ne žali ni za jednom markom.
– Niko nema sluha za to, posebno u ovom gradu. Svi obećavaju, ali niko ne nudi rešenja. Na deponiji imamo bezbroj sterilisanih pasa za koje se brine jedna belgijska organizacija, gdje se psi svakodnevno hrane, a ja pokušavam u gradu. Trenutno samo jedno mjesto ima 33 šteneta, šta dalje da kažem – zabrinuto je rekla Memić.
