ПРИЈЕДОР, 14. ЈАНУАРА /СРНА/ - Приједорчанка Милица Кончар /29/, добитник престижне Шевенинг стипендију британске владе, стекла је мастер диплому из циркуларне економије на Универзитету у Единбургу у Шкотској и вратила се у родни крај гдје тражи прилику да се посвети овој, потпуно новој интердисциплинарној области којој је циљ да производне процесе што више уравнотежити с очувањем животне средине.
Prijedorčanka Milica Končar /29/ stekla je master diplomu iz cirkularne ekonomije na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj i vratila se u rodni kraj gdje traži priliku da se posveti ovoj, potpuno novoj interdisciplinarnoj oblasti kojoj je cilj da proizvodne procese što više uravnotežiti s očuvanjem životne sredine.
Cirkularna ekonomija teži odvajanju ekonomske aktivnosti od potrošnje ograničenih resursa, kao i eliminisanju otpada iz sistema.
Počiva na tri principa – da održi materijale i proizvode u upotrebi što je duže moguće, da smanjuje otpad i zagađenje i da obnavlja prirodne sisteme.
“Pošto je to novi pojam i nisam znala mnogo o tome, počela sam da tražim master studij gdje bih mogla da naučim o teoriji i praksi. Malo je takvih mastera u Evropi. Tek 2023. godine je otvoren prvi, u Edinburgu, gdje sam uspjela da se upišem u prvu generaciju”, ispričala je Srni Končareva.
Mlada Prijedorčanka dobila je veoma kompetitivnu Ševening stipendiju, što joj je omogućilo da studira u Velikoj Britaniji.
Ševening stipendiju dodjeljuje britanska vlada već 40 godina. Pravo na nju ostvarilo je oko 60.000 studenata širom svijeta, a stopa prolaza je dva do tri odsto od ukupnog broja prijava. Končareva je rekla da joj je plan da iskoristi stečeno znanje, da radi na razvoju cirkularne ekonomije.
“Želja mi je i da budem aktivan član unapređenja sistema upravljanja otpadom u BiH koje je neophodno, budući da je sistem zastario, loš i davno prevaziđen, a otpada je previše, te je ogroman prostor za poboljšanja”, istakla je Milica.
Ona je rekla da voli prirodu i da je to razlog zašto je nakon prijedorske gimnazije završila biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci, a potom tri i po godine radila u banjalučkom Centru za životnu sredinu.
“Od radnih pobjeda istakla bih rad sa lokalnim zajednicima gdje su bila planirana postrojenja za spaljivanje otpada. Uspjeli smo da spriječimo četiri takva mini-postrojenja u manjim mjestima koja zavise od poljoprivrede i gdje bi se otpad za spaljivanje morao uvoziti”, naglasila je Milica.
Ona je istakla da ju je istraživanje o načinima upravljanja otpadom dovelo do cirkularne ekonomije koja gleda da se čitav sistem zaokruži, da se efikasnije i pametnije koriste i materijali – da bi se manje i bacali, kao i energija – da bi se manje eksploatisala.
“Koliko god da se radi oko upravljanja otpadom, to je u našem okruženju najčešće `gašenje požara`, i, figurativno, ali i doslovno, jer deponije često gore i prave ekološku katastrofu. To mi je bio podsticaj da istražujem šta je iza problema i koja su moguća rješenja”, navela je Končareva.
