Prijedorska “Toplana” uputila je gradskoj upravi predlog da novčano pomogne plaćanje računa za utrošenu toplotnu energiju onim korisnicima koji to sami ne mogu.
Vršilac dužnosti direktora “Toplane” Zoran Knežević za „EuroBlic“ kaže da postoji značajan broj Prijedorčana koji imaju daljinsko grejanje, ali nemaju mogućnost da ga plaćaju.
– Sa gradom razmatramo mogućnost da se uvedu subvencije za socijalne kategorije, ali potreban je oprez kada se definiše ko jeste, a ko nije socijalna kategorija i te odluke treba pažljivo donositi. Predložili smo da se uvede pomoć za socijalne slučajeve i boračke kategorije, ali i sve one koji nisu u mogućnosti da servisiraju svoje obaveze – rekao je Knežević.
Na ovaj način, mogao bi da bude smanjen broj zahteva socijalno ugroženih porodica za isključenjem sa sistema “Toplane”.
Pored korisnika koji nemaju novac za grejanje, “Toplana” ima problem i sa onima koji žive u inostranstvu.
– Pokušavamo da olakšamo vlasnicima stanova u kojima niko ne stanuje, a nisu iznajmljeni. Omogućili smo potrošačima otpis 70 odsto kamata tokom jednokratne isplate duga, kao i reprogram tokom 5 godina kada otpisujemo 50 odsto kamata – objasnio je Knežević.
Dodaje da je zbog prelaska na biomasu grejanje kvalitetnije te da više ne dobijaju zahteve za isključenje onih koji su nezadovolji uslugom.
Sa druge strane, “Toplana” zahteva od gradske uprave da se jasno utvrdi ko i na koji način sme da se isključi sa grejanja.
– Samostalna isključenja su zabranjena, isključenje pojedinaca mora biti korektno, tako da ne uzrokuje štetu susednim korisnicima, ali ni “Toplani” – poručuje on.
Dodaje da zbog ranijih dugova za mazut, koji je do pre 3 godine korišten kao energent, nije moguće sniziti cenu grejanja.
– Naše obaveze prema bankama za mazut i novo postrojenje isnose preko 270.000 KM mesečno. Investicija je 108.000 KM mesečno, znači veće su te stare obaveze nego investicije. Da nema tih starih dugova, zbog prelaska na biomasu mogla bi i cena grejanja biti niža – kaže on.
Navodi da “Toplana” od svojih korisnika potražuje preko 6 miliona KM, a njeni godišnji prihodi iznose oko 5 miliona KM. Ovo preduzeće ima oko 4.500 potrošača, dok ih je sa mreže isključeno preko 1.100.
– U budućem periodu prioritet je rekonstrukcija cevovodne mreže, koja je u pojedinim delovima stara i preko 40 godina. To ćemo raditi deo po deo iz redovnih prihoda. U primarnu mrežu potrebno je uložiti preko 10 miliona KM, a u sekundarnu i više – tvrdi Knežević.
Iz prijedorskog Udruženja za zaštitu potrošača „Don“ kažu da se građani i dalje žale na kvalitet i cenu grejanja.
– Problem je i zastarela mreža, trebalo je prvo nju srediti. Ljudi hoće kvalitetno grejanje, a nije bitno koji energent se koristi. I hoće jeftinije grejanje, a kažu biće jeftinije kada se isplati kredit, a šta mi imamo sa kreditom – poručuje Murisa Marić, izvršna direktorka ovog Udruženja.
Zaključuje da bi veliki broj problema bio rešen postavljanjem mernih instrumenata koji će beležiti potrošnju toplote, te da je to najbolje rešenje za socijalne kategorije i za penzionere.
U “Toplani” proizvode i struju
Izgradnjom novog pogona za grejanje na biomasu prijedorska “Toplana” dobila je i sistem za proizvodnju električne energije.
– Proizvodimo 250 kilovata električne energije na sat i istovremeno 540 kilovata toplotne energije. Prihodi od električne energije godišnje iznose oko 400.000 KM i imamo ugovor za Elektroprivredom na 15 godina kao i certifikat za proizvođača iz obnovljivih izvora energije i ostvarujemo prava na podsticaje -pojasnio je Knežević.
