Spasovdan se smatra jednim od 12 velikih praznika i veoma se poštuje kod Srba.
Vazdesenje Gospodnje ili Spasovdanje veliki praznik za koji se vjeruje da može da spasi kuću od nevolje, a djecu od bolesti.
Običaji na Spasovdan su raznoliki ali oni najvažniji su:
Rano zorom se valja okupati i pripremiti za ovaj veliki praznik
Prvo što treba da okusite su jagode
Valja otići u crkvu i učestvovati na litijama
Oni koji ne slave ovaj dan, a pogotovo oni koji slave – trebalo bi da pojedu svinjsku glavu ili glavu od brava
Na ovaj dan se valja započeti neki posao – da sve dobro ide tokom godine
Spasovdan je poštovan i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cijenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.
Spasovdan pada uvijek u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vaznio se – na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.
Ovo je veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.
Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.
