Kafa može poboljšati vašu efikasnost i raspoloženje ili preopteretiti hormone stresa i poremetiti ritam spavanja u zavisnosti od toga kada je pijete.
Ljubitelji kafe dobro su upoznati s uticajem omiljenog dnevnog napitka od narušavanja ritma spavanja i hormonske ravnoteže do poboljšanja metabolizma i fizičkih performansi.
Međutim, jedan stručnjak predlaže da prvu šoljicu pijete sredinom do kasnije ujutru kako biste maksimalno iskoristili njene prednosti, a istovremeno smanjili negativan uticaj na san.
Nikola Ladlam-Rejn je objasnila kako to funkcioniše.
– Najbolje vrijeme za ispijanje kafe je obično sredinom do kasnije ujutru, dakle otprilike između 9:30 i 11:30. To je period kada nivo kortizola počinje da opada. Pijenje kafe odmah poslije buđenja može smanjiti njen efekat, jer je kortizol (hormon budnosti) prirodno visok u ranim jutarnjim satima. Popodne kafa i dalje može pružiti dodatnu energiju, ali je najbolje izbjegavati je prekasno u toku dana, naročito ako ste osjetljivi na kofein. Kofein može imati različit uticaj na različite ljude, pa ako vas čini nervoznim ili uznemirenim, najbolje je da ga izbjegavate – rekla je ona.
Ova nutricionistkinja je otkrila da kofein obično ostaje aktivan u tijelu oko pet do šest sati. To znači da čak i popodnevna šoljica kafe može uticati na vas duboko u večernje sate.
Ona je savjetovala da se unos kafe prekine najkasnije oko tri sata popodne, kako ne bi došlo do ometanja ritma spavanja. Iako se ovo prvenstveno odnosi na kafu sa kofeinom, čak ni bezkofeinska kafa ne daje vam potpuno odobrenje da je pijete tokom cijele večeri.
– Bezkofeinska kafa sadrži veoma male količine kofeina (obično 2–5 mg po šoljici, u poređenju sa 70–150 mg u običnoj kafi). Iako je malo vjerovatno da će uticati na san kod većine ljudi, oni koji su vrlo osjetljivi na kofein možda ipak treba da budu oprezni kada je piju pred spavanje – kaže ona.
Osim što podiže nivo energije i kortizola, kafa može donijeti i određene zdravstvene koristi.
Nutricionistkinja je objasnila: – Kafa je jedan od najvećih izvora antioksidansa u ishrani, a oni pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa i upala. Kofein može pomoći u poboljšanju fokusa, pamćenja i brzine reakcije. Redovno konzumiranje kafe takođe je povezano sa smanjenim rizikom od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Kofein može blago povećati brzinu metabolizma i sagorijevanje masti, što ga čini potencijalnim saveznikom u kontroli tjelesne težine kada se kombinuje sa uravnoteženom ishranom i fizičkom aktivnošću. Redovni konzumenti kafe izgleda imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, vjerovatno zbog uticaja na osjetljivost na insulin. Kafa takođe može povećati proizvodnju dopamina, što može doprinijeti poboljšanju raspoloženja i smanjenju rizika od depresije – objasnila je ona, prenosi Ona.rs.
