„Topla i porodična atmosfera znači da smo prihvatili dete onakvo kakvo jeste, da ga volimo jer je naše, a ne jer je najbolјe na svetu“, riječi su prof. dr Zorice Kuburić, redovnog profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kuburićeva već četiri decenije radi psihološka istraživanja, a nedavno je u Prijedoru održala predavanje na temu „Da li su geni naša sudbina“, u organizaciji Udruženje građana „Život i zdravlјe“.
Sve češće se susrećemo sa terminima zdrave porodice i psihoterapije, o kojima ne znamo mnogo. Šta biste preporučili roditelјima?
– Novi roditelјi, nova deca. Da li insistirati na poslušnosti, da li decu primoravati da rade ono što mi hoćemo ili ispoštovati njihove želјe, to je uvek dilema. Brojni eksperimenti rađeni su do savremenih neuronauka i blizanačke studije, koja se u Novom Sadu obavlјa zadnjih nekoliko godina. Blizanci se ispituju i prate sa više od hilјadu podataka i onda kompjuterski obrađujemo kako geni utiču, s obzirom da su jednojajčani blizanci i upoređujemo ih sa decom koja nisu identični blizanci. Uvek se istražuje o tome kolika je moć vaspitanja i sredine, a koliko su i da li su geni naša sudbina.
Kako da se roditelјi postave u situacijama kada se u porodici pojave svađe i nesuglasice, a dijete je već naviklo na „zdravu porodicu“?
– Topla i porodična atmosfera znači prihvatiti dete onakvo kakvo jeste i voleti ga, jer je naše, a ne zato što je najbolјe na svetu. Presudno je da je majka prvu godinu života srećna, da se bavi detetom. Zato bi bilo dobro da majke ne rade, da nemaju stresove, jer se sve to prenosi na bebu dok je u stomaku. Prva godina života stvara bazično poverenje odnosno sigurno mesto koje niko ne može da naruši. Život nije bajka, realno ima problema. Dete koje je steklo poverenje u prvoj godini života, mi zovemo „bazično poverenje“. Kakvi god problemi naiđu, ono ima bazično poverenje i ne upušta se u destruktivno ponašanje i loše društvo. Naučilo je da voli i čuva sebe. Volјena deca su zdrava deca. Ona deca koja nisu imala tu sreću, ne znači da je šansa propuštena, uvek se nađe neko ko ume da voli. Važno je naučiti lјubav, od bilo koga ko je prisutan i ko zadovolјava potrebe deteta.
Ima mnoge djece bez roditelјa i rodbine. Na koji način oni stvaraju „bazično povjerenje“?
– Adolescenti su najranjivija grupa i tu vidimo šta se ranije dešavalo. Moj magistarski rad pod nazivom „Porodica i psihičko zdravlјe dece“ baziran je na komparativnom istraživanju. Ljudima je potrebno naučno komparativno istraživanje, kako osećanje prihvaćenosti u porodici utiče na psihičko zdravlјe. Ja sam u Beogradu na Institutu za mentalno zdravlјe upoređivala adolescente koji se leče sa opštom populacijom i pokazalo se da to osećanje ‘mene niko ne voli’, ‘šta ja ovde tražim’, ‘oni imaju preča posla’, ‘ja ništa ne vredim’ izaziva patologiju. Deca tada bivaju samodestruktivna, jer psihička bolest je kada čovek radi protiv sebe. Kada voli sebe, ne radi protiv sebe, ne radi ni protiv drugoga. Klјuč je u lјubavi.
Pažnju javnosti privukla je Vašaknjiga „Uloga religije, porodice i obrazovanja u procesu pomirenja u Bosni i Hercegovini“. Šta nam možete reći o tome?
– Tu knjigu sam pisala sa svojom kćerkom. Vršile smo empirijsko istraživanje na 3.500 građana BiH na temu šta različiti lјudi misle. Moj doktorat je baziran na knjigu „Religija porodice i mladih“. Prije par godina objavila sam knjigu „Religija i mentalno zdravlјe“. Sva istraživanja su empirijska i komparativna, jer džaba nam nauka ako nije primenjena.
ODBAČENO DIJETE PRATE VELIKI PROBLEMI KROZ ŽIVOT
– Za dete je pogubno da misli da ga ne vole. Ja sam se bazirala na to kakvu sliku o sebi imaju mladi adolescenti u odnosu na to kako su bili prihvaćeni od roditelјa, posebno od oca, posebno od majke, koliko su se roditelјi svađali i sve to sam obradila u knjizi „Porodica i psihičko zdravlјe dece“. Istraživanje je rađeno je na našim prostorima. Rađeno je i u svetu. Gde god je dete odbačeno, postoje grdni problemi kroz život. Volјeno dete se snalazi i definitivo je prva i najvažnija stvar prihvatiti dete kakvo jeste, voleti ga, ne upoređivati ga s drugom decom i pokazati mu lјubav. A lјubav su briga i privrženost. Ne ružne reči, batine, ponižavanje, kletve i laži. Šta sve dete može da doživi, dovolјno mu je jednom da ga neko ponizi, potceni, zgazi, šutne, da ono ima traumu.
