Odlaganje alarma deluje kao bezazlen način da ukradete još nekoliko minuta sna, ali ponovljena buđenja mogu da poremete završni dio odmora i otežaju razbuđivanje.
“Još samo pet minuta, pa ustajem!” Ako vam ova rečenica svakog jutra prolazi kroz glavu dok pritiskate dugme za odlaganje alarma, niste jedini. Ipak, iako djeluje kao da sebi poklanjate malo dodatnog odmora, ponovljena buđenja mogu da imaju suprotan efekat od onoga kojem se nadate.
Problem je u tome što tih nekoliko minuta između dva zvona najčešće nije dovoljno za kvalitetan, neprekinut san. Umjesto da se zaista odmorite, možete više puta da prekidate san baš u trenutku kada bi organizmu koristilo da se postepeno pripremi za buđenje.
Zašto vam odlaganje alarma ne donosi odmor koji očekujete?
Izvor: Shutterstock
Kada se alarm oglasi, organizam počinje da prelazi iz sna u budno stanje. Taj proces ne odvija se istog trenutka: čak i nakon otvaranja očiju, možete da osjećate pospanost, sporije razmišljate i teže se koncentrišete. Ova pojava poznata je kao inercija sna i može da potraje neko vrijeme nakon buđenja.
Ako na svakih pet ili deset minuta ponovo čujete alarm, pa zaspite i opet se probudite, organizam prolazi kroz niz prekida umjesto da ima miran završetak sna. Istraživanje objavljeno 2022. godine u časopisu “Journal of Physiological Anthropology” pokazalo je da je korišćenje funkcije za odlaganje alarma u malom laboratorijskom uzorku bilo povezano sa dužim trajanjem inercije sna. Istraživači su zaključili da ponovljena buđenja mogu da otežaju razbuđivanje.
To, međutim, ne znači da će svako ko odloži alarm da bude umorniji. Naučnici su ispitivali i moguće prednosti ove navike, a rezultati nisu potpuno jednoznačni.
Šta su naučnici otkrili o dugmetu “snooze”?
Izvor: Andrey_Popov/Shutterstock
Studija objavljena 2024. godine u časopisu “Journal of Sleep Research” bavila se navikama buđenja i njihovim uticajem na koncentraciju, raspoloženje i pospanost. U prvom dijelu istraživanja učestvovalo je 1.732 ispitanika, dok je u laboratorijskom dijelu učestvovala 31 osoba koja je inače često odlagala alarm.
Rezultati su pokazali da kratko odlaganje alarma nije nužno pogoršalo učinak na kognitivnim testovima odmah nakon buđenja. Kod nekih učesnika čak je pomoglo da lakše pređu iz sna u budno stanje. Ipak, odlaganjem su u prosjeku izgubili oko šest minuta sna, a istraživači nisu pronašli jasne dokaze da ova navika poboljšava raspoloženje ili smanjuje jutarnju pospanost.
