Kasna večera, naročito ako je obilna, može biti jedan od razloga zbog kojih teško zaspite ili se budite tokom noći.
Iako se problemi sa spavanjem najčešće povezuju sa stresom, kofeinom ili korišćenjem telefona pred odlazak u krevet, vrijeme posljednjeg obroka i izbor namirnica takođe imaju važnu ulogu u kvalitetu sna.
-Kada legnete punog stomaka, organizam je i dalje zauzet varenjem hrane, umjesto da se priprema za odmor. To može izazvati gorušicu, vraćanje želudačne kiseline, nadimanje i nelagodnost, zbog čega je teže zaspati ili održati san – objašnjava nutricionistkinja Ejmi Šapiro.
Varenje hrane takođe povećava tjelesnu temperaturu, dok je za kvalitetan san potrebno da se ona postepeno snižava. Zbog toga Šapiro savjetuje da između večere i odlaska na spavanje prođu najmanje dva do tri sata, posebno ako je obrok obilan.
Šta jesti uveče da biste bolje spavali?
Masna, začinjena i teška hrana duže se vari i povećava vjerovatnoću tegoba tokom noći. Umjesto toga, nutricionistkinja preporučuje uravnoteženu večeru koja sadrži nemasne proteine, povrće i složene ugljene hidrate.
Dobar izbor su riba ili piletina uz povrće i prilog poput integralnog pirinča, kinoe ili batata. Složeni ugljeni hidrati mogu doprinijeti osjećaju opuštenosti i olakšati uspavljivanje – savjetuje ona.
Večera bi trebalo da sadrži nemasne proteine, povrće i složene ugljene hidrate.
Kasni obroci ne utiču samo na san. Prema riječima Šapiro, organizam tokom noći drugačije obrađuje hranljive materije, pa obilna večera može izazvati izraženiji porast šećera u krvi. Ako se takva navika ponavlja, može doprinijeti povećanju tjelesne težine i otežanoj regulaciji glukoze.
-Istovremeno, nedovoljno sna može pojačati želju za slatkišima i hranom bogatom ugljenim hidratima narednog dana, čime se stvara začarani krug loših prehrambenih navika i nekvalitetnog odmora – dodaje nutricionistkinja.
Male promjene koje mnogo znače
Šapiro savjetuje kratku šetnju poslije večere, jer kretanje pogoduje varenju i regulaciji šećera u krvi. Važno je i da tokom dana jedete dovoljno, umjesto da preskačete obroke i najveći dio hrane unosite uveče, kada ste već veoma gladni.
-Ako ipak osjetite glad neposredno pred spavanje, nema potrebe da odlazite u krevet praznog stomaka. Mala porcija badema ili sjemenki bundeve, koje sadrže magnezijum, može biti prikladna užina, dok šolja biljnog čaja, poput kamilice, može postati dio večernje rutine opuštanja – sugeriše Šapiro.
Najvažnije je da večera ne bude ni preobilna ni neposredno pred spavanje, jer pravilan raspored obroka pomaže da se izbjegnu probavne tegobe koje remete noćni odmor, prenosi Kurir.
Autor: Srpskainfo
FOTO: FREEPIK