Poslije skoro dvije godine diplomatskog vakuuma, Vašington šalje ambasadora da službuje u Prištini.
Ppitanju je Majkl Bogaček, ima impresivnu poslovnu biografiju, ali u njoj nema ni dana klasičnog diplomatskog iskustva. Zašto je Trampova administracija, usred zamrznutih odnosa i suspendovanog dijaloga, izabrala iskusnog biznismena i funkcionera Republikanske stranke da raspetljava kosovski čvor?
Analitičari kažu da je najvažnije to što Vašington posle dugog perioda pokušava da ponovo uspostavi ambasadorsko prisustvo na Kosovu.
Ko je Majkl Bogaček?
Za sebe kaže da je “vizionarski izvršni rukovodilac sa preko 25 godina u zdravstvu, tehnologiji i upravljanju”.
Trenutno je izvršni direktor u Organizaciji američkih država (OAS), u kojoj se bavi nadgledanjem administrativnih operacija, finansija, nabavki, ljudskih resursa i informacionih tehnologija. Ta organizacija je osnovana 1948. godine, obuhvata 35 država američkog kontinenta i ima za cilj jačanje demokratije, zaštitu ljudskih prava, bezbednosti i razvoja.
Prethodno je bio glavni operativni direktor u VativoRx-u, kompaniji za upravljanje farmaceutskim beneficijama u SAD. Takođe je osnovao kompaniju Cooperton, koja je specijalizovana za sajber bezbednost i upravljanje krizama, kao i kompaniju PharmaLife, koja se bavi tehnologijom u farmaceutskom sektoru.
Još jedan značajan dio njegove pozadine je njegova povezanost sa Republikanskom strankom. Republikanska jevrejska koalicija saopštila je 2023. da je Bogaček izabran u njen upravni odbor.
Diplomirao je industrijsko i sistemsko inženjerstvo na Tehnološkom institutu u Džordžiji i ima doktorat iz bioinženjeringa. Takođe je završio program za poslovne lidere na Poslovnoj školi Harvard.
Tečno govori ruski, ukrajinski i hebrejski jezik.
Priština i Vašington u procepu
Njegova nominacija deo je šire liste imenovanja koju je Trampova administracija poslala Senatu 10. novembra.
Dolazi u vrijeme kada su se odnosi između Brisela i Vašingtona u procepu: SAD su 2025. suspendovale Strateški dijalog zbog akcija tadašnje vlade prema srpskim institucijama na Kosovu i kritika na račun Ustavnog suda, što je, kako su ocenili, povećalo tenzije i ograničilo mogućnosti za saradnju na zajedničkim prioritetima.
Šta nominacija govori o planovima za Kosovo?
Ognjen Gogić, politikolog, kaže za “Blic” da nominacija Mihaila Bogačeka ne treba da se tumači kao posebna politička poruka o Kosovu, niti kao najava nekog novog američkog kursa. Tramp ulazi u drugu polovinu svog mandata, a nakon novembarskih međuizbora, Demokratska partija je osvojila kontrolu nad oba doma Kongresa. To znači da će američka administracija u naredne dve godine delovati u drugačijem političkom okruženju – ocenjuje Gogić.
“Njegova biografija jeste zanimljiva”
Ocjenjuje da njegova biografija “jeste zanimljiva zato što on nije karijerni diplomata i nema poznato prethodno iskustvo sa Kosovom ili Zapadnim Balkanom”. Njegov profesionalni put više je vezan za poslovni sektor, tehnologiju, sajber-bezbednost i upravljanje velikim sistemima, kao i za rad u Organizaciji američkih država. To eventualno može uticati na njegov stil rada i na teme kojima će posvetiti nešto više pažnje, poput ekonomije, tehnologije, energetike ili sajber-bezbjednosti – kaže Gogić.
On podsjeća da američki ambasador sprovodi politiku Bele kuće i Stejt Departmenta, pa će prostor delovanja pre svega zavisiti od prioriteta administracije koja ga šalje. Dodaje i da treba imati u vidu i ulogu Senata. Bogaček je za sada samo nominovan. Pre nego što može da preuzme dužnost, mora da prođe postupak potvrde, uključujući saslušanje pred Odborom za spoljne poslove. Tokom tog procesa senatori mogu da otvore pitanja dijaloga Beograda i Prištine, položaja srpske zajednice, bezbednosti, vladavine prava ili odnosa Prištine prema američkim inicijativama. Zbog toga će tek njegovo saslušanje dati prvi konkretniji pokazatelj toga koje će teme biti stavljene pred budućeg ambasadora i kakva će očekivanja prema njemu imati i administracija i Kongres – ukazuje Gogić.
Smatra i da je za sada “zato važnija činjenica da Vašington, poslije gotovo dve godine, pokušava da ponovo uspostavi ambasadorsko prisustvo sa punim političkim mandatom u Prištini nego sama ličnost kandidata“.
Sama nominacija još ne govori mnogo o promeni američke politike prema Kosovu, niti znači da će Bogaček brzo stići u Prištinu, jer postupak potvrde može potrajati – zaključuje Gogić, prenosi Blic.
Ko su (nominovani) ambasadori SAD u regionu?
Ranije ove godine, Trampova administracija je nominovala ambasadore za Albaniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.
Američki Senat je 7. avgusta potvrdio Erika Venta za ambasadora u AlbanijiTri kandidata još čekaju potvrdu:
Majkl Jang iz Jute za ambasadora SAD u Srbiji
Ronald Džonson iz Masačusetsa za ambasadora u Bosni i Hercegovini
Piter Mekoj iz Južne Karoline za ambasadora u Crnoj Gori
Autor: Srpskainfo
FOTO: EMILY CURIEL/EPA
