– Najviše je bilo aritmija, embolija pluća i pacijenata sa hipertenzivnom krizom. Oni koji boluju od aritmija imali su češća preskakanja srca, pa smo morali da im menjamo terapiju, dok su oni koji pate od hipertenzije dolazili sa povišenim krvnim pritiskom koji nisu mogli da regulišu postojećom terapijom.
Ako se kod zdrave osobe u 60 do 70 normalnih otkucaja u minuti pojave dva do tri preuranjena otkucaja srca, ne treba biti zabrinut. Ukoliko se preskakanje javlja često i više puta u minutu, srce verovatno nema vremena da se više napuni krvlju i zato izbacuje nedovoljnu količinu krvi, zbog čega mozak ne dobija dovoljno krvi, a kao posledica se javljaju vrtoglavica i nesvestica.
Većinom su se žalili na bolove u grudima, ubrzan srčani rad i malaksalost, koji su posledica neprilagođenosti organizma na promenu atmosferskog pritiska, vlažnosti u vazduhu i visoke temperature.
– Svakom pa i zdravom organizmu potrebno je vreme da se prilagodi na promenu vremena, a one su poslednjih nedelja bile veoma česte. Bilo da se iz hladnih dana ulazi u topao period ili obrnuto, telo mora da se prilagodi, što između ostalog čini i preko krvnog pritiska. Oni koji imaju visoke vrednosti krvnog pritiska na promenu reaguju skokom, pa je i terapiju u tom slučaju potrebno prilagoditi trenutnom zdravstvenom stanju pacijenta – objašnjava dr Zlatar.
Nagla povećanja ili spuštanja temperature vazduha mogu da budu okidač i za neke srčane bolesti za koje pacijent nije ni znao. Dodatni faktori mogu da budu i preterano pušenje, veći unos kofeina, alkohola, pojedinih lekova ili stres izazvan jakim emocijama ili produženom napetošću. Nagle promene vremena pogađaju i one koji pate od niskog krvnog pritiska. Pad pritiska je često dramatičniji u doživljavanju i njega prate umor, vrtoglavica, osećaj malaksalosti i bezvoljnosti koji dugo traje. Međutim, i kod skoka pritiska mogu da se jave isti znaci, ali su tada praćeni glavoboljom.
