Zovu ga i neverni Toma, jer nije poverovao u uskrsnuće Gospoda, pa se Isus Hristos ponovo javio učenicima, a Tomi se posebno obratio da pruži ruku i dodirne mu rebro, te da više ne bude neveran. Toma nije bio samo neveran, već je imao i problema s vremenom. U Novom zavetu je zapisano da je jedini od apostola zakasnio na pogreb Presvete Bogorodice, pa je na njegovo insistiranje grob otvoren. Tada se videlo da je njen grob prazan, da se Bogorodica uznela na nebo, a da je u grobu ostao samo sveti pokrov, koji je kasnije prenesen u crkvu u Carigradu.
Srbi za Svetog Tomu pričaju da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, ali ne donosi oluju već dragocenu kišu. Veruje se da Sveti Toma, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop, ali kako ga nadgleda Presveta Marija, to neće biti uskoro.
Slave ga u mnogim krajevima kao krsnu slavu. Slave ga dunđeri i drvodelje kao esnafsku slavu, pa na taj dan ništa ne rade. Sveti Toma je bio vešt drvodelja, tako da nikada nije deljao drvo na panju već na kamenu. Jednom naiđe đavo u obliku prelepe i vrckaste devojke, pa poče da ga iskušava. Sveti Toma se zagleda u nju, udari sečivom u kamen i otupi sekiru. Svetitelj se mnogo naljuti, izazva silnu kišu i smesta potopi đavola u baru.
