Erotomanija je vrsta psihološke varke – kada neko veruje da je druga osoba zaljubljena u njega/nju, iako to nije slučaj.
Kao primere erotomanije, možete se samo setiti brojnih uhoda koje prate poznate ličnosti, veruju da su u vezi sa njima, obasipaju ih poklonima i progone na svakom koraku – oni iskreno veruju da su u uzajamnom ljubavnom odnosu sa osobom koja je predmet njihove zaljubljenosti.
Međutim, erotomanije može biti i suptilnija od ovakvih primera, i mnogi od nas su podložni tome.
“To je ekstremni vid simpatije ili zaljubljenosti, kada osoba obmanjuje sebe i ubeđena je da je neko drugi – najčešće neki nepoznati stranac ili slavna ličnost – zaljubljen isto koliko i on”, objasnila je ekspert za seks i ljubavne odnose, Trejsi Koks.
Erotomanijaci veruju u to da druga osoba, koja je “zaljubljena u njih”, govori u šiframa kako bi sakrila ljubav, je ona (iz nekog razloga), ne sme biti javna.
“Kada neka poznata osoba tokom TV intervjua dodiruje kravata, erotomanijak će to tumačiti kao tajni signal njihove ljubavi”, dodala je Koks.
Reagularna zaljubljenost i erotomanija se mogu razlikovati. Ukoliko vam se neko jednostavno mnogo sviđa, onda je to zaljubljenost, ali sa erotomanijom, vi ste ubeđeni da se i vi mnogo sviđate toj drugoj osobi, a da to definitivno nije slučaj.
Evo kako je sve to objasnio psiholog Glen Vilson, koji je stručnjak za disfunkcionalna seksualna ponašanja:
Erotomanija je iluzija da je neko voljen od strane druge osobe, ali da uvek postoji nešto što ih sprečava da to objave drugima. Najčešće se javlja kod žena u srednjim godinama, koje veruju da je neki muškarac iz “visokog društva”, koji im je poznat (njihov lekar, advokat ili poznata ličnost), tajno zaljubljen u njih.
One veruju kako ovi muškarci iskazuju “male signale” njihovog interesovanja (značajni pogledi ili nošenje kravate u boji koja je njima omiljena) ili da ih kontaktiraju putem telepatije ili medija.
Tada, ove žene, uzvraćaju dobijenu “pažnju” tako što počnu da šalju pisma, poklone, zovu ih ili pokušavaju da posete. Ukoliko ih njihov “tajni obožavatelj” odbije, one to samo vide kao deo toga što oni moraju da kriju njihovu zabranjenu ljubav.
Erotomanijaci povremeno postanu opasni ako ubede sebe da je partner osobe u koju su zaljebljeni, ono šta stoji između njih i što je prepreka da se “veza” obelodani.
Vilson dalje naglašava da je erotomanija retka bolest i da, iako je prvenstveno zastupljena kod žena, muškarci takođe mogu izraziti ovakvo ponašanje.
Zapravo, erotomanija kod muškaraca je još opasnije, a Vilson ističe primer Džona Hoknija koji je upucao američkog predsednika Regana, jer je navodno želeo da impresionira Džudi Foster, kojom je bio opsednut od kada je pogledao film “Taxi Driver”.
“Uhođenje i erotomanija su ‘napredne’ forme muškog i ženskog ponašanja koje se javlja usled nekih psihijatrijskih poremećaja u mešavini sa usamljenošću i manjkom samopoštovanja. Sve u svemu, agonija ljubavi je u svakom aspektu intenzivna”, zaključio je Vilson.
Ukoliko sumnjate da imate erotomaniju, savetuje se odlazak kod lekara opšte prakse, koji će vas dalje uputiti kod psihijatra. Problem je što erotomanijaci ne prepoznaju da imaju problem i samim tim se neće nikome ni obratiti za pomoć, jer smatraju da im nije potrebna.
