Mnogo je ratovao, braneći veru pravoslavnu i svoj narod. Podigao više crkvenih hramova od svih srpskih vladara, kao svoje zadužbine. Upokojio se 1320., a sahranjen je u svojoj zadužbini, Manastiru Banjska. Pred turskom najezdom njegove mošti prenesene su u Sofiju, gde se i danas nalaze.
Veliki sin pravoslavne crkve kralj Milutin spasao je Balkan od unijaćenja. U trenutku kada je vizantijskom caru oslabila savest, ovaj viteški i bogonosni kralj slovenski ustao je odlučno i s Božjom pomoći spasao Pravoslavlje ne samo u svojoj zemlji nego u svima zemljama Balkanskim. Ko izbliže ispita život svetoga kralja Milutina, razumeće, zašto je Bog njemu davao uspeh za uspehom kroz ceo život i u svima poslovima.
BESEDA na današnji dan govori o želji za Bogom – jedinoj želji pravednika.
“I na nebu i na zemlji jedno je vrhovno blago za dušu probuđenog čoveka. To blago jeste Bog. Bezbroj blaga ima na nebu, no Car nebesa je blago najveće. Bezbroj blaga ima na zemlji, no Tvorac svih tih blaga nesravnjiv je. Nikakvo blago ne može čoveku na srce doći ni na javi ni u snu, kakvo ne bi bilo u Bogu, i to u najvišem stepenu. Zato, braćo moja, ištimo Boga, da bi dobili sve; tražimo Boga, da bi našli sve; bogatimo se Bogom, da bi bili bogati svim.”
