Strigova, kraj Kozarske Dubice, još čeka ulagače koji bi omogućili istraživanje pozlaćenog kamenja. Mestašce se proslavilo kada je pre dve godine otkriven prvi grumen, ali od tada ništa
Pre dve godine dubičko selo Strigova proslavilo se kada su meštani u rečici Strigovi pronašli prvi grumen zlata. Ubrzo posle toga, pronađeno je još “pozlaćenog” kamenja. “Zlatna groznica” u ovo pusto dubičko selo privukla je tragače za zlatom, znatiželjnike i novinare. Svako je pronašao barem po jedan “pozlaćeni” kamen.
Od tada su prošle dve godine, meštani su čekali da instituti koji se time bave i zvanično počnu istraživanja, ali to se do danas nije desilo.
Na prvi pogled deluje da je Strigova sada još više pusta nego što je bila. Nema ni mašina, ni iskopina, ni ulagača. Loša putna komunikacija i nedostatak posla samo su neki od razloga što ovo selo već decenijama napuštaju mladi ljudi.
Po selu se priča da one malobrojne meštane ovde još jedino drži nada da strigovačka reka i zemlja kriju zlato.
– Mladih skoro više i nema. Ostali su većinom stari i nemoćni. Odavde se sele jedino na drugi svet – priča Branko Tadić, koji je pronašao prvi grumen zlata u Strigovi.
Kaže, pokoji znatiželjnik i sada navrati, želi da vidi “pozlaćeno” kamenje i reku Strigovu ili da okuša svoju sreću. Uzmu sito, zagaze do gležnja, malo traže i odu. Međutim, u potrazi se treba “naoružati” strpljenjem. Protekle dve godine ovde su svraćali ljudi iz okolnih mesta, a bilo je i zainteresovanih iz Srbije i Kine.
– Kako smo shvatili, bilo je reči o zainteresovanim investitorima. Među njima je bio i jedan Kinez, navodno vlasnik nekoliko rudnika. Putem interneta i televizije, čuo je za naše selo i pronađeno zlato. Doveli smo kinesku delegaciju do rečice koja je sve obišla i uzela uzorke kamenja. Od tada, ništa – kaže Branko.
Da je reč o pravom zlatu, pre dve godine potvrdili su zlatari. Međutim, ovde je potrebno organizovati ozbiljna iskopavanja, za šta je neophodan novac koji meštani ne mogu sami da obezbede.
– Verujem da smo na tragu velikog otkrića, ali nam je potrebna pomoć. Treba obezbediti bar 150 litara goriva kako bi se uradio ozbiljniji posao. Sam bih našao bager, ali gorivo nisam u mogućnosti sam da platim. Tu gde, prema mom mišenju, treba kopati, tvrda je podloga. Zato se svi nadamo da će biti pronađen donator – priča Branko Tadić.
On kaže da je dobio uzorak zlata iz Majdanpeka koji izgleda identično kao strigovačko grumenje.
– Žalosno je to što, izgleda, nas nema ko da čuje, ozbiljno shvati i uloži u istraživanja i iskopavanja. Mi svi u selu verujemo da je ispod nas zlatna žila. Mogli bismo svi da živimo bolje samo da je malo sluha – kaže Branko.
U velikoj želji da nastave istraživanja, meštani su sami nasuli i deo lokalnog puta, kako bi olakšali prilaz do rečice Strigove. Energiju, rad i želju za boljim životom uložili su u njihovo “zlatno čudo”, ali sami ne mogu više od toga.
LEGENDA O STRIGONU
Meštane ovog sela ne čudi što je u njihovom rodnom kraju pronađen plemeniti metal. Pričaju da legenda kaže da je nekada ovde postojao grad Strigon i da je bio gusto naseljen. S kolena na koleno se prenosi priča da je Strigon u rimsko vreme bio toliko gusto naseljen da su mačke mogle da preskaču s krova na krov kuće a da ne iskoče na ulicu. Međutim, danas od Strigona ni traga. Jedino su ostali legenda i pokoji grumen zlata.
NEŽENjE SE NADAJU
Dubičko selo Strigova 1961. godine imalo je hiljadu stanovnika, a danas ih ovde živi svega 200. Nekada je seosku školu pohađalo 150 đaka. Međutim, već tri decenije škola je zatvorena. Ovo selo ima i veliki broj neženja, čak tridesetak. Kažu, nema devojaka ni za lek.
– Koja bi ovde došla? Ima samo čistog vazduha i livada. Valjda će nam se okrenuti karte sreće da pronađemo zlato – poručuju strigovački momci.
Prosek momačkih godina je iznad 40, ali, kako kažu, još nije kasno. Nadaju se da će im neko pružiti podršku, a ako bude sreće i zlatne žile, biće i devojaka i dece u danas pustim kućama.
