Nagle promene vremena ne prijaju onima sa kardiološkim i pulmološkim problemima. Pad atmosferskog pritiska izaziva smanjenje količine kiseonika u organizmu, a to dovodi do „manjka” u srčanom mišiću i mozgu, pišu “Večernje novosti“.
Naglo otopljenje, pa naglo zahlađenje, pri čemu dnevna temperatura oscilira i za više od 10 stepeni, svakako utiču na zdravlje. Od meteoropatskih reakcija najčešće su vrtoglavice, glavobolje, bolovi u kostima i zglobovima, a stručnjaci upozoravaju da bi na oprezu trebalo da budu oni sa bolestima srca, krvnih sudova i pluća.
– Sa promenom barometarskog pritiska, temperature i vlažnosti vazduha, može da dođe do pogoršanja stanja kod astmatičara i hipertoničara – kaže dr Nada Macura, kardiolog Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć. – Kada zahladni najviše poziva upućuju srčani bolesnici sa bolom u grudima, jer oni reaguju na hladno, vetrovito, što može da izazove anginu pektoris i eventualna pogoršanja.
Naglo zahlađenje izaziva spazam krvnih sudova koji može dovesti do hipertonične krize, a zbog pada atmosferskog pritiska dolazi do smanjenja količine kiseonika u organizmu, što dovodi do njegovog nedostatka u srčanom mišiću i mozgu. Od tegoba mogu da se jave bol u grudima i glavi.
Povećana vlažnost i jak vetar loše se odražavaju i na stanje kožnih bolesti. Hronično oboleli mogu u ovim danima da budu umorni i bezvoljni, dekoncentrisani, a osobe s nižim pritiskom verovatno će se osećati pospano i usporeno. Oni koji imaju problema sa koštano-zglobnim sistemom mogu osetiti bolove i grčeve u mišićima.
U zavisnosti od uticaja vremena, postoji 13 grupa ljudi koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, kažu stručnjaci. Najizraženije tegobe imaju reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici sa anginom pektoris i hipertenzijom, osobe koje imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, i oboleli od različitih psihičkih tegoba, pre svega psihoza.
Astmatičar, na primer, oseti i reaguje od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature. Zbog toga treba pratiti bioprognozu, da bi se, uz savet lekara, sa što manje tegoba prebrodilo kolebanje vremena.
Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju. U ovakvim situacijama treba poštovati jednostavno zlatno pravilo – umerenost. Treba ograničiti fizičku aktivnost, i ne treba preterivati sa hranom, naročito ne s masnim i slanim jelima.
UTIČE I NA DECU Nagle promene vremenskih prilika utiču na fiziološko stanje male dece čiji se organizam još nije adaptirao na spoljašnje uslove, kod mladih u pubertetu zbog hormonalnih promena, kao i kod trudnica i žena u klimaksu. Tegobe su izraženije i kod starijih, ali i onih koji imaju osteoporozu ili neku reumatsku bolest.
