Muškarac ne sme da primeti da je žena luda za njim, izgubiće interesovanje jer zašto bi se trudio oko nečega što već ima?!
Čitam ovih dana žensku literaturu o osvajanju muškaraca, i ne samo da se ne razlikuje puno od muške, nego se čitava priča svodi na odlaganje zadovoljstava, kao i u muškoj, i tretiranje sebe kao nešto teško dostižno.
Daleko se više skriva nego što se otkriva, a ljubav nije ni u naznakama…
Vremenom će ovakve knjige postati dnevna lektira, i ljudi će od trikova i taktiziranja toliko emotivno sagoreti da na kraju niko nikome neće verovati na reč.
Sve se odlaže, daje se malo po malo, odmerava se onaj drugi, ne otkrivaju se prave namere i tako u nedogled. Partner se sve vreme drži u stanju blage napetosti jer se time, navodno, podstiče njegova želja, strast, i svest o tome da svakoga trenutka može da bude ostavljen.
Muškarac ne sme da primeti da je žena luda za njim, izgubiće interesovanje jer zašto bi se trudio oko nečega što već ima?!
Tako i žena sa muškarcem, što pre završe u krevetu gubi se ona tajanstvenost prvog odnosa i postaje se „lak“ plen?
Zatim saveti ženi kako da bude žena, a ne muškarac, i kako da mu se uvuče pod kožu. Kako da mu podilazi, da njemu prepušta „muške“ poslove, i da ga čini jačim nego što jeste.
Nikako ne sme da dovede u pitanje njegov „ego“, njegovu muškost, a opet ne sme ni da mu se prepusti, čim je dobije – izgubila ga je…
Zatim saveti muškarcu kako da bude muškarac, a ne žena, i kako da joj dokaže dominaciju – zato što žena sve prašta, samo ne prašta muške slabosti…
Nigde se ne pominje duša, poezija, oplemenjivanje odnosa, osećaj da zbog nje imaš potrebu da zagrliš rukama čitav svet, ne, ljubavna igra se pretvara u šahovsku partiju velemajstora gde se emotivna igra, igra u nedogled.
Ljubav se svodi na neprekidno igranje igara, a krajnji cilj je… nema ga?!
Tumači se svaki znak, svaka poruka, svaki detalj, gde je gotovo zabranjen svaki emotivni zanos, sanjarenje, sve mora da se prilagodi muško – ženskoj dinamici, u protivnom partner gubi interesovanje.
Kao što savremeni filmovi traže dramatiku i intenzitet, tako i veze po ovom modelu moraju neprekidno da drže partnere u stanju blage napetosti. Sve je dozvoljeno, samo nije dozvoljeno prepuštanje. Partner treba da misli pre svega na sebe, sve ostalo je kvarenje seksualne dinamike?!
Ženi se savetuje kako da bude „kučka“ i kako da sagradi oreol nedodirljivosti, nezavisnosti. Što je nezavisnija samim tim je privlačnija?! Što je nepristupačnija samim tim je i zanimljivija?! Što je nedodirljivija samim tim joj oreol svetice bolje stoji?!
Žena treba da uveri muškarca da je on glavni, dok, u stvari, ona drži niti veze u svojim rukama, i radi ono što je za nju najbolje.
Muškarac treba da stvori utisak kod žene o svom statusu, i o neodoljivosti svoje ličnosti, ali ne nametljivo, već da žena sve to vremenom otkrije.
Ne preporučuje se nikakvo “muvanje”, “ili osvajanje”, to treba da se prepusti “onom drugom”. Što veće otvaranje, iskrenost, pozivanje na emocije veća mogućnost odbijanja, samim tim i poraza…
Život je sveden na pozorište, ljubavni odnos na scenu, ljubavnici su glumci, a njihova tela, ljubav, seks, i ostalo su rekviziti pomoću kojih se igra?!
Veze postaje strateški prostor, partner investicija, a sve drugo proizvodi kojima se trguje…
Hiljade i hiljade teorija, saveta, trikova, a tako malo priče o ljubavi koja oslobađa i rasterećuje…
Razmišljam o devojci koje mi se sviđa, i nadam se da ona ne maltretirala mozak svim ovim stvarima. Ako se bavi time, onda smo daleko od svega onoga što se zove ljubav, iskrenost, spontanost, poverenje.
Onda smo najveći protivnici jedno drugom, a najmanje ljubavnici.
