Proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica povodom decenije od smrti lidera SRJ i osnivača SPS-a Slobodana Miloševića u svom autorskom tekstu iznosi svoje viđenje bračnog para koji je gospodario Balkanom
Proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica povodom decenije od smrti lidera SRJ i osnivača SPS-a Slobodana Miloševića u svom autorskom tekstu za “Politiku” kaže da je “Sloba bio sve samo ne običan čovek!”
Prenosimo deo autorskog teksta Emira Kusturice o Slobodanu Miloševiću:
“Kada sam u hotelu “Interkontinental” 2000. godine Ljubiši Ristiću ukazao na grešku njegovog uključivanja u politički život Srbije, posebno u projekat JUL-a, on mi je odgovorio: “Ne razumeš ti to Slobo i Mira su divni, obični ljudi, nisu oni što mnogi o njima misle.” Ristić takođe nije običan čovek. Veliki pozorišni reditelj nije me tada razumeo! Bio je u pravu u jednoj stvari! Nisu Slobodan Milošević, ni Mira Marković ono što su ljudi o njima mislili da su! Najmanje su bili obični ljudi, koliko god im je godio takav status. U životu i na filmu ljudi se bore da dobiju koliko je moguće značajne uloge, niko ne želi ulogu običnog statiste. Kada dobiju važnu ulogu retko ko je vrati.
Najmanje običan, od svih, koje sam upoznao, bio je Slobodan Milošević. Kvalifikovano o tome pišem pošto me je čak i rođena majka zbog Slobe pitala: “Čiji si ti čovek, sine?”
Hipotetički je delovao jezik Slobodana Miloševića , koji, kasnije se ispostavilo, nije imao atomsku bombu u džepu da bi se suprostavio čitavom svetu. Ali moramo priznati jeste se suprostavio, što je bilo dovoljno da se meni svidi. Posle dugogodišnjeg odrtastanja uz Tita, koji je umeo da dugo govori i ne kaže ništa, ali je uradio mnogo, Slobo je govorio jasno i čisto, samo što nije uradio mnogo, pošto mu stanje u svetu, za razliku od Tita nije išlo naruku.
Mnogo se promenio svet, propagadna mašinerija Zapada uspela je da ubedi većinu stanovništva bivše Jugoslavije da je upravo on uništio Jugoslaviju. Bilo je tako bez obzira na to što smo znali da je Džordž Buš stariji 1992. godine saopštio stav Stejt departmenta da će SAD uspostaviti diplomatske odnose samo sa onim republikama koje izađu iz Jugoslavije.
Dakle šta god je Ristić hteo da izrazi pravdanjem svog ulaska u politiku, zadržavanje statusa običnog čoveka posle prvog javnog nastupa postaje neodrživo. Da nije tako kako bi običan čovek na mestu Slobodana Miloševića izdržao 12 godina na vlasti?
Ono što navodi na fatalnu grešku po sasvim neobičnu sudbinu Slobodana Miloševića jeste pristanak na gubitak Krajine. Time je on izgubio živi zid koji je mogao nekoliko godina kasnije da stane između njega i onih koji su ga uhapsili i odveli u Hag.
Istorijske ličnosti potvrdu svoje uloge koja prestaje da bude obična dožive tek kada uđu u tragičnu fazu. Tako je od antičke Grčke sve do trijumfalnog svedočenja u Hagu Slobodan Milošević bio uslovno istorijska ličnost. Iz Haga je koristeći svoj jezik i govoreći pozitivne istorijske istine uspeo čak i da preobrati neke od okorelih protivnika u Beogradu, samo što je za njega bilo najvažnije da zadivi svoju ženu Mirjanu.
