Požalio mi se nedavno jedan “mladić u godinama” da je, od kako je prevalio četrdesetu postao skoro nevidljiv za ženski rod. Možete da zamislite kakve posledice to ostavlja na krhku mušku sujetu! Nakon svih onih bajki da muškarci stare kao vino, on se jednog jutra probudio sa svešću da je od silnog zrenja ostalo samo sirće… ako me razumete.
Želja je ista, samo što su ribe prestale da trzaju. Razumeo bi on još što ga one mlade ne zagledaju, al neće ga ni matore. Ne treba im tamo neki matorac da miriše na starost i podseća ih svakoga dana da ništa na ovom svetu nije večno, pa ni one. One žele nekog da ih podmladi – kaže on.
Pomislim, eto nije nama ženama najgore sa našim celulitima, šlaufima, zbrčkanim kolenima, strijama, tufnama, pegama, borama, hormonskim promenama. Skapiram da su i ONI u istom sosu. Tu smo, snađeni istom nevoljom, u istom se loncu krčkamo, ali nekako svako staje na svoju stranu. Ispod oka gledamo jedni druge, merimo jedni drugima mane i godine i odmahujemo glavom gadljivo.
Međutim nije on baš bio iskren kada je rekao da je ženama postao seksualno nevidljiv. Ne zanimaju ni njega mnogo te matore dame (njegovih godina). Ono što ga zaista boli je činjenica da mlade žene više ne flertuju sa njim. Kad se malo razgovor zahuktao priznao je: “Ja sam u duši onaj isti koji sam i bio, ali žene u meni više ne vide frajera, već vide nekog ko liči na njihovog oca. Možda se poneka i osmehne, ali iza tog osmeha ne vidim nikakvu želju.”
Tu ja počnem da prevrćem oči na njegovo samosažaljevanje, jer nekako dobijam gorušicu od muških jadikovki, al ipak ne kažem ništa.
Prećutim i činjenicu da i mi žene prolazimo kroz isto, pa ne kukamo. I to da na nas zalepe još kraći rok trajanja. Pa zar nije pravilo u svim filmovima da žene do tridesete glume srednjoškolke, a čim zakorače u četrdesetu odmah skaču u uloge mudrih ili ludih baba. Mislim, barem je tako bilo do doba plastičnih operacija. Sad više nema “baba”. Sad su sve devojke dok se ne dokaže suprotno, ili iscure silikoni. Čast izuzecima. U modernom svetu baš i nema mesta za žene – odrasle, zrele.
Prisetim se tad svih onih matoraca koji su mi se nabacivali u mladosti i koje nikako nisam mogla da skapiram. Eno ti tamo savršeno dobra matora koka, ko zmaj. Pošalji njoj piće, šta mene smaraš, gledaću takve kad i sama budem imala sto godina. Ali njega ne interesuje zrela ženska.
Dakle, žene nakon četrdesete ne sažaljevaju sebe mnogo što se za njima sve manje okreću dvadesetpetogodišnjaci. One bi radije da se za njima okreću muškarci njihovih godina. Pa šta će im klinac s kim ne bi mogle da progovore dve unakrst. Trebaju im zreli muškarci, partneri, osobe sa iste planete, na istoj talasnoj dužini. Ali to nekako ne biva.
Eto i ovaj baš dok pričamo… oči mu zalepljene za neku studentkinju koja trči na faks. Teško diše. Kažem mu “Popi malo šećera i vode”.
I sine mi. Ne vrte se matorci oko piletine samo zbog seksa. Oni traže potvrdu da su još uvek u igri, da su sposobni, da još imaju ono nešto. Da im je samo do seksa, imali bi oni još kako da se snađu. Tu je onaj “žal za mladost”, za svojom prvenstveno.
Onda hvataju one nesigurne, željne očinske figure, ili one kojima je dosadilo da trpe nezrele bubice vršnjaka, hvataju one kojima je dosta bubuljičavaca, praznih džepova i prerane ejakulacije. I na 5 minuta su opet oni stari… samo poboljšan model. Sve dok nesrećne devojke ne skapiraju da i od jednih i od drugih dobijaju isto, samo što je ovo još malo bajato i čudno miriše.
Mi imamo sve te kremice za podmlađivanje, kozmetiku, šminku da nam oči i usne izgledaju veće, frizure da sakrijemo tu i tamo neku boricu, uspravne pruge da izgledamo mršavije, tunike kad smo malo naduvene, farbu da pokrijemo sede… a šta oni imaju. Oni imaju mlade cice.
I mi i oni svoje samopouzdanje u trenucima očajanja crpimo sa istih izvora. Mi gladimo svoj ego upoređujući se sa devojkama od kojih eto i u ovim godinama još uvek bolje izgledamo, a oni dobijaju potvrdu svoje vrednosti kada ih neka od njih zavodljivo odmeri.
Sve je jasno kao dan. Niko ih nikad nije pripremao za ono što neminovno dolazi. Išli su kroz život kao da će tako večno. Iskreno su verovali da će im za sreću uvek biti dovoljno samo malo šarma i love. Da sa njima Sunce izlazi i zalazi. I tako je i bilo.
Sve dok se jednog jutra ne probude i shvate da ovaj svet više nije njihov. Mladost smenjuje staru gardu. U očaju onda poput vampira žele da se te mladosti napiju sa guze neke strastvene omladinke. Ali ni zubi im više nisu kao nekad.
