Nikoljdan je praznik posvećen Svetom Nikoli i proslavlja se 19. decembra (6.decembra) kao krsna slava i zaštitnik brojnih hramova i najvećeg broja Srba.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije, kao jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Kao jedinca darovanog od Boga, oni su ga Bogu i posvetili.
Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema starom Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i jedna je od najčešćih srpskih slava. Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobeditelj, jer grčka reč “niki” znači pobeda, a “laos” znači narod, vernici.
Svetog Nikolu poštuje sav hrišćanski svet, a slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu verujući i poštujući svetog Nikolu kao čudotvorca i iscelitelja.
Prema predanju se smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je stoga ovaj srpski kralj hram u kom su pohranjene mošti svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovu izgradnju i opremanje.
Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi, branio gradove od ratnih opasnosti i nesreća. Prema verovanju bio je zaštitnik putnika i gospodar vode, a veruje se i da on prevodi upokojene duše u svet mrtvih. I danas se veruje da sveti Nikola pomaže na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika.
POSTAO JEDAN OD NAJPOPULARNIJIH SVETACA
Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpopularnijih Svetaca. U cilju sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira. Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak.
Danas, kada pravoslavlje više nije progonjeno, i kada svako može slobodno da slavi svoju slavu, slaviti mrsno posnu slavu je težak greh, tako da ne postoji nijedan razlog da se na slavskoj trpezi nađe ništa osim ribe ili morskih plodova. Dakle, kako Svetac pada u vreme velikog božićnog posta, isključivo posna hrana se sprema za slavu.
Ne kaže se džabe da “Svetog Nikolu pola Srbi slavi, dok druga polovina ide na slavu”, jer je reč o najvećoj slavi u Srba. Tada ujedno počinje intenzivno da se oseća i praznično raspoloženje, a počinje i da se priprema i obavezan ukras za božićnoj trpezi: mlada pšenica kako bi vam godina bila berićetna.
Ovog velikog sveca poštovali su čak i turski lađari. Knez Miloš Obrenović je slavio Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je dizao slavu, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.
IZ LIKA SVETOG NIKOLE VEROVATNO SE RAZVILA PREDSTAVA O BOŽIĆ BATI I DEDA MRAZU
Po gradovima i varošima Srbije rašireno je verovanje da Sv. Nikola noć uoči svog praznika, ogrnut krznenim kaputom ili opaklijom okrenutim naopako, nosi jedno zvono okačeno o vrat, oko struka vise praporci ili manja zvona i klepetuše, ispod opaklije je u čojanom odelu, ima tkanu torbu sa slatkišima kao darovima za decu i štap kojim s vremena na vreme zamahuje kada uđe u kuću.
Glava mu je prekrivena šubarom, a lice nagaravljeno, neki put i narumenjeno, sa bradom i brkovima od kučine ili vate. Iz ovog lika verovatno se kasnije razvila predstava o Božić Bati i Deda Mrazu. Poklone obično ostavlja u dečjim cipelama, a i danas mnoga deca čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, da bi se ujutru, na Nikoljdan, silno obradovala kad u cipelici pronađu poklon – dar Sv. Nikole.
Tako je ovaj običaj kasnije prešao u darivanje na Božić, a Sveti Nikola je postao Deda Mraz ili srpski Božić Bata. U srpskom narodu su sačuvane brojne legende o njegovim plemenitim delima. Posebno je čuveno njegovo milosrđe prema sirotinji. Jedna od najpoznatijih priča je da je svakog decembra biskup Nikola svoju godišnju zaradu davao siromašnim porodicama.
Iz toga se stvorio mit i o tri zlatne kugle koje sv. Nikola ubacuje u kuće najsiromašnijih u vreme kada ga slave, 6/19. decembra. Posebno je bio naklonjen deci, a zabeleženo je da je pomogao trima devojčicama kako bi ih zaštitio od prostitucije.
Legenda kaže da je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor ubacivao vrećice sa novcem, ne bi li im poklonio dovoljno novca kako bi preživele bez prostituisanja.
KO SVETOM NIKOLI UPUĆUJE MOLITVE?
Za Svetog Nikolu se ne vezuje dovoljan broj lokalnih običaja i verovanja u odnosu na činjenicu da je Nikoljdan najveće i najšire rasprostranjeno krsno ime. Mnogi ga svetkuju isključivo prema osnovnim načelima pripreme slave.
Uglavnom su zabeležena verovanja žena i molitve koje mu upućuju na ovaj veliki praznik – nerotkinje upravo njega mole za porod, ponegde je zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Osim što se praznuje kao najveće srpsko krsno ime, Sveti Nikolaj Čudotvorac takođe je esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava.
Dešava se da ukoliko otac deli slavu na sinove jedan uzme za krsnu slavu zimskog Svetog Nikolaja, a drugi Letnjeg, kako bi mogli da se o slavi uzajamno posećuju. U zapadnoj Srbiji proslavlja se i Nikoljsko lice, nedelju dana po Svetom Nikolaju, u isti dan i toga dana domaćica uz svečani ručak iznosi na trpezu i polovinu slavskog kolača sačuvanog za taj dan.
Ovaj dan se proslavlja u porodičnom krugu bez gostiju. A večeras deco posle slavlja na detinjce, očistite cipele ili već namenjene čarapice, stavite, okačite kraj prozora i čekajte da svane Sveti Nikola.
