Moj jedini neostvaren san je utakmica Republika Srpska – Srbija u Banjaluci, kaže Mile Kovačević
Slavko BASARA
Za devet godina koliko se nalazi na čelu Fudbalskog saveza Republike Srpske Mile Kovačević je malo davao obećanja, ali sve ono što je potencirao kao problematiku – sa saradnicima je i rešio, što je najavio, uspeo je i da realizuje. Osim jedne stvari.
-To je međunarodna utakmica Republika Srpska – Srbija u Banjaluci na koju je ekskluzivitet polagao Fudbalski savez Srbije. To je moj jedini neostvaren san kao predsednika za sve ove godine, i priznajem da sam zbog toga duboko razočaran – počeo je priču za Sportski žurnal Mile Kovačević, ugledni advokat iz Gradiške.
Tvrdite da je FSRS najmanji krivac što se utakmica nije odigrala, a šta Ste uradili po pitanju da bude odigrana?
-Kao što je poznato nekadašnji predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić je pokrenuo tu priču još 2013. godine prilikom gostovanja tadašnjeg predsednika FIFA Jozefa Blatera Beogradu i prvi čovek organizacije iz Ciriha se složio sa idejom. Nakon toga Fudbalski savez Republike Srpske je izdejstvovao dozvolu, i to jednoglasnu, Izvršnog odbora Fudbalskog saveza BiH čiji smo konstitutivni član, i to sa jednom trećinom kapaciteta, u komplikovanoj situaciji. Obavili smo i konsultacije i razgovore sa nadležnim institucijama. Međutim, iz UEFA i FIFA prvo je stigla zabrana meča u Banjaluci, a onda i prolongiranje, zbog bezbedonosne situacije. Osim toga u datom momentu Fudbalski savez Srbije je bio pod monitoringom UEFA i FIFA zbog navijača, pa je preporuka Niona i Ciriha bila da se utakmica prolongira.
Nedavno, na konferenciji za novinare Ste najavili, ipak, odigravanje utakmice u Banjaluci povodom 25. rođendana Saveza kojim predsedavate, čini se da će ime protivnika biti promenjeno?
-Reprezentacija Republike Srpske, ona seniorska, od ujedinjenja fudbala u BiH, 23. maja 2002. godine nije odigrala nijednu prijateljsku utakmicu, a do tada je igrala. Moja, kao i želja svih navijača, pa i stanovnika Republike Srpske jeste da prvi gost na Gradskom stadionu u Banjaluci, posle toliko godina budu Orlovi. Ali ako je to u ovom momentu, zbog komplikovane situacije i bezbedonosnog aspekta kojem UEFA i FIFA pridaju veliki značaj, neizvodljivo, onda ćemo se mi okrenuti ka drugim Savezima i reprezentacijama u cilju da u godini kada slavimo srebrni jubilej organizujemo jednu spektakularnu utakmicu „A“ reprezentacije. Nije u redu da sve ove godine budemo taoci ove situacije.
U javnosti se pominje mogući dolazak Slovenije, Crne Gore, neko je rekao čak i Češke… Šta ima od svega toga?
-Da se razumemo, sve što radimo po ovom pitanju radimo uz konsultacije i dogovore sa Fudbalskim savezom BiH koji je međunarodno priznat. Svi kontakti idu putem kancelarije u Sarajevu, i oni sa drugim nacionalnim savezima, kao i oni prema UEFA i FIFA. Ništa ne radimo na svoju ruku. O imenima protivnika još uvek je rano govoriti, jer priprema jedne takve, međunarodne utakmice, traje mesecima i ne može da se organizuje preko noći. Mnogo je stvari koje trebaju da se poklope i o kojima mora da se vodi računa, situacija je kompleksna. U narednom periodu radićemo na ovom projektu jer želimo na jesen da ugostimo jednu renomiranu reprezentaciju u Banjaluci.
Fudbalski klub Borac je u goste pozvao reprezentaciju BiH u Banjaluku, kako to komentarišete?
-Za to sam kao predsednik Fudbalskog saveza Republike Srpske prvi put čuo u Sarajevu kada sam otišao na jedan sastanak u „krovni“ Savez. Iskreno, ne znam mnogo o toj inicijativi našeg najvećeg i najpopularnijeg kluba, niti sam upoznat sa sadržajem dopisa upućenog u Fudbalski savez BiH.
Da li smatrate da je (ne)logično da se Borac direktno obrati „krovnom“ Savezu, a preskoči izvorni i koji je, uz to, udaljen od Gradskog stadiona nekoliko stotina metara vazdušne linije?
-Valjda je logično da prvo mi, kao matični Savez, budemo upoznati sa namerom i idejom kluba koji se nalazi u sistemu Fudbalskog saveza Republike Srpske. Koliko sam čuo to je, samovoljno uradio jedan čovek u ime Borca, smatrajući da nije bilo potrebe da obavesti naš Savez, odnosno zatraži mišljenje, konsultuje se… Ako bi došlo do takve utakmice prirodno bi bilo da Fudbalski savez Republike Srpske bude jedan od organizatora, kao organizacija od koje se traže potrebne garancije. Znate, nije problem u jednom čoveku koji je možda to uradio iz neznanja ili ličnog hira.
Nego u čemu je onda problem?
-Zar nije logičnije da posle te inicijative Borca, u kojem je u međuvremenu došlo do promene u upravljačkoj strukturi kluba, stigao je i novi predsednik, tvorac pomenute ideje, koliko sam saznao, nije više na tako odgovornoj funkciji na kojoj je bio, dođe do ispravke učinjenog? Međutim, još nigde nisam pročitao ni čuo da se bilo ko od članova nove uprave javno „ogradio“ od toga, zatražio dijalog sa FS Republike Srpske i naše mišljenje po ovom pitanju.
Kakvo je Vaš mišljenje, bolje rečeno stav, o utakmici Borac – BiH u Banjaluci na kojoj je insistirao jesenji prvak Republike Srpske?
-Mnoge stvari treba definisati i sagledati kada su u pitanju utakmice ovakvog karaktera. Možda je pomenuti meč na kojem je insistirao Borac komplikovaniji i zahtevniji od utakmice Republika Srpska – Srbija. Potrebno je uraditi i bezbedonosnu procenu koja je jako važna u svim ovim situacijama. Ambijent je komplikovan i to treba svi da shvatimo.
Minula 2016. godina je bila komplikovana i teška, pogotovo zbog izbora koji su uzburkali fudbalske strasti, pojedinci su tvrdili da je Skupština FSRS nelegalna?
-Ko izgubi ima pravo da se ljuti i priča to što priča. Izborna sednica Skupštine Fudbalskog saveza Republike Srpske dobila je legitimitet u samoj činjenici da je posle nje održana i Skupština „krovnog“ Saveza, a nadležne komisije FS BiH su utvrdile da je sve bilo regularno i ispravno. Svi naši kadrovski predlozi su prihvaćeni na višem nivou. To su potvrdile i UEFA i FIFA do kojih je stigla takođe žalba onih koji su mislili suprotno, a neuspeh u izbornoj trci želeli da kompenzuju na ovaj način. U životu tužibabe nikada nisu mogle daleko da doguraju. Satisfakcija je kada predstavnik UEFA Žak Bondala u Sarajevu javno pohvali ljude iz našeg Saveza koji su bili u Izbornoj komisiji FS BiH, Sinišu Stojičića i Igora Ostojića.
Mnogo Vam je zamereno to što ste fudbalski neutralisali Darka Ljubojevića, potpredsednika FS BiH iz Banjaluke koji je pre četiri godine, „za ruku“ doveden u „krovni“ Savez, mimo Skupštinske odluke FSRS?
-U fudbalu, kao i životu je večito dokazivanje. Nema minulog rada, iza svakog ostaju rezultati i dela. Lično protiv nikoga nemam ništa, niti imam pravo na to kao predsednik FS Republike Srpske. Moja jedina opcija je Republika Srpska i jačanje i izgradnja njenog fudbalskog sistema. Na kraju krajeva tako razmišlja i većina u Skupštini našeg Saveza, što se manifestovalo i na skupu u Sarajevu.
Je li Ljubojević bio, možda, ta pomenuta tužibaba?
-Područni Fudbalski savez Banjaluka predložio je dvojicu kandidata, Darka Ljubojevića i Draška Ilića za Izvršni odbor FS BiH. Nikada nisam ulazio u lične konfrontacije sa pojedincima, ali kada je u pitanju interes Republike Srpske u Sarajevu onda je Draško Ilić manja opasnost i bolje rešenje od Darka Ljubojevića koji je, usput da Vam kažem, dan pred Skupštinu FS BiH, ali i na sam dan iste, imao priliku da se iskupi.
Za šta?
Zbog čega se nije iskupio? To je pitanje za Darka Ljubojevića, ne za mene.
Rekli ste da FSRS očekuje bitka za izvornost i odbranu Statuta jer su iz UEFA i FIFA stigle određene „sugestije“, kako će se FSRS odbraniti od majorizacije i marginalizacije?
-Neargumentovane i neutemeljene tvrdnje pojedinaca da je Skupština FSRS bila neregularna podstakli su UEFA i FIFA da nalože nove promene Statuta FSRS i usklađivanje sa aktima pomenutih organizacija, bez obzira na sve različitosti i specifičnosti koje mi imamo u odnosu na Federaciju BiH, pa i sam „krovni“ Savez. Taj dokument je stigao u FS BiH, a kako ćemo se odbraniti? Videćemo.
Na čemu insistiraju UEFA i FIFA u naloženim izmenama Statuta?
-U mnogo težoj situaciji smo bili 2010. godine kada smo sa 33,33 odsto kapaciteta uspeli da vratimo nadležnost koju smo olako prepustili 2006. godine. Sada je situacija mnogo lakša kada je pozicioniranje FSRS u pitanju jer sve krucijalne odluke ne mogu da se donesu bez glasova iz našeg Saveza i entiteta. Prevedeno u brojke, od petnaest članova Izvršnog odbora od kojih su petorica iz FSRS za odluku je potrebno dvanaest glasova. Kada je Skupština FS BiH u pitanju od 60 delegata za odluke je potrebno 46 glasova, a FSRS ima 20 delegata. Želimo samo to da odbranimo! Izborićemo se za našu autentičnost i izvornost uprkos složenoj situaciji u svim životnim segmentima.
Optužuju Vas da se niste kandidovali za predsednika FS BiH, da FSRS nije imao svog kandidata i da ste podržali aktuelnog predsednika Elvedina Begića, hoće da kažu da Ste izdajica?
-Minule četiri godine bili smo na gubitničkoj strani, i u takvoj situaciji, posle uvedenih sankcija od strane UEFA i FIFA i ulaska Komiteta za normalizaciju u FS BiH uspeli smo da vratimo ono što smo nekada imali, po Dejtonskom sporazumu. Politika FSRS je da gradimo fudbalsku porodicu na nivou BiH koja će da bude progresivna, da radimo u interesu same igre i unapređenja organizacije koja je najfunkcionalnija od svih strukovnih saveza na nivou zajedinštva dva entiteta. Zbog toga smo podržali gospodina Elvedina Begića.
Jeste li Vi, lično, zadovoljni sa 2016. godinom?
-Jesam, mada smo mogli neke stvari još više da unapredimo, ali kada podvučemo liniju možemo da budemo i te kako zadovoljni. Nastavili smo kontinuitet omladinskih reprezentativnih akcija, naši pioniri, kadeti i juniori, koji su nastupali pod obeležjima Republike Srpske i našeg Saveza su ostvarili fantastične rezultate u Kranju, Novom Sadu i Jablonecu, u 2017. godini želimo da nastavimo kontinuitet igara na međunarodnoj sceni omladinaca, ali i da realizujemo već pomenutu utakmicu „A“ reprezentacije u Banjaluci.
Kako FSRS opstaje u ovom teškom vremenu bez sponzora, ali i podrške zvaničnih republičkih institucija?
-Imamo podršku Vlade Republike Srpske, tačnije Ministarstva porodice, omladine i sporta, na godišnjem nivou ona se ogleda u četiri hiljade maraka. Oko 250.000 maraka u budžet koji na godišnjem nivou iznosi 762.000 stiže nam od namenskih sredstava UEFA i FIFA putem Fudbalskog saveza BiH, što nije bio slučaj pre 2007. godine kada sam došao na čelo Saveza. Ostali deo budžeta punimo dotacijama, sponzorstvima i kotizacijama od klubova. Od celokupnog budžeta čak 54 odsto sredstava vraćamo klubovima putem raznih oblika što se jasno vidi kroz budžetske stavke. Za nas nisu toliko važne pare, koliko sistemska rešenja. I to je ono na čemu treba da istrajemo u narednom periodu, da se sve sistemski uredi. Nakon toga biće mnogo lakše da se radi i opstaje. Ovako… Koračamo u jednom mestu, kao da smo na pokretnoj traci, ona kruži, a mi pred sobom imamo istu sliku.
Govorili Ste mnogo o sponzoru Prve lige Republike Srpske, još ga nema, zašto?
-U 2017. godini radićemo na tom polju, da probamo da nađemo sponzora za klubove Prve lige Republike Srpske. To može da se reguliše na dva načina. Prvi je nacionalni kod koji mi kao narod, nažalost, nemamo. Brojni su parametri koji pokazuju to jer mnogi koji imaju mogućnost da pomognu Savez i fudbal Republike Srpske nemaju taj nacionalni kod, kao recimo naprimer Fudbalskog kluba Sarajevo. Drugi način je obostrani interes sa ekonomskog stanovišta, ali se i tu susrećemo sa problemima, mada u nedostatku nacionalnog koda moramo da pristupimo ovoj drugoj mogućnosti. Već smo nešto i uradili po tom pitanju sa kućom sporta „Juventa“ iz Banjaluke, što se pokazalo kao pozitivan pomak.
Kakva je Vaša poruka za kraj ovog našeg razgovora?
-Želim sve najbolje svim iskrenim prijateljima fudbala i da svi zajedno čuvamo i negujemo našu Republiku Srpsku.
Zajednički možemo da opstanemo
Nikada Vam se niko nije približio toliko na izborima kao mlađani Petar Jelić u septembru, pobedili ste ga rezultatom 30:22?
-Legitimne su želje svakoga da proba da se izbori za pozicije u fudbalu Republike Srpske i BiH. Na kraju krajeva da priča koju smo pričali i pre izbora u septembru prošle godine nije pozitivna i uspešna zbog čega bi se onda neko grčevito borio za pozicije? To je potvrda da smo radili dobro, bili na pravom putu kojim želimo da nastavimo da koračamo. Sve što je usledilo posle toga je posledica povlačenja poteza iz razočarenja, ali se iskreno nadam da ćemo se u budućnosti svi ponovo, zajedno okupiti i nastaviti da pričamo priču fudbalske Republike Srpske u budućnosti. Samo tako možemo da opstanemo!
Ne dugujemo nikome ništa
FSRS je jedna od organizacija koja najčistije posluje u aktuelnom miljeu divljih privatizacija, opšte halapljivosti i gramežljivosti, kako to uspevate?
-Savesnim i odgovornim radom. Koliko smo dugi toliko se prostiremo. Nismo dužni ni feninga nikome od zaposlenih, za koje uredno plaćamo sve dadžbine prema državi, nismo dužni ni partnerima, dobavljačima, sva dugovanja rešavamo na vreme. Voleo bih da mi kažete još koji primer ovakvog poslovanja kod nas, da nismo usamljeni. Bilo bi nam lakše. Imamo šest stalno zaposlenih, a procena je da ovaj obim posla treba da radi između petnaest i dvadeset ljudi. Racionalizam je naša pozitivna strana.
Sistem takmičenja
Kako Ste ubedili ljude u FS BiH da prihvate sistem takmičenja iz Republike Srpske?
-Postojeći sistem takmičenja Prve lige Republike Srpske se pokazao kao pozitivan primer, a ono što je dobro ne treba ignorisati. Isti sistem je prihvaćen i u Premijer ligi BiH i nama je drago da je od nas krenula ova inicijativa koja može samo da doprinese progresu fudbala na našim prostorima.
Trećina Srpske oko fudbala
Kakva je uloga FSRS u celokupnom životnom ambijentu Republike Srpske?
-Važna i jedna od glavnih, zbog toga i nastojimo da ostanemo ono što jesmo – stub nosač izvornosti. U našoj porodici je 380 klubova, ne gasimo se kao ostale grane društva, već napredujemo i omasovljujemo, uprkos teškim uslovima. To je naša pobeda. U toku godine na zvaničnom nivou se odigra 3.200 utakmica, neka je na njima prosek gledalaca 100, to je 320.000 ljudi. Imamo 25.000 registrovanih igrača. Bezmalo okupljamo, na godišnjem nivou trećinu žitelja Republike Srpske. To nije mala stvar. Uticaj je velik, valjda smo zato i zanimljivi mnogima.
