Svaka žena će se prepoznati u ovome što se meni desilo, i vreme je da se tome stane na put!
Postoji jedan vrlo kratak period života kada je žensko biće oslobođeno razgovora o planiranom i neplaniranom potomstvu. Kada uđe u pubertet i krene da izlazi sa suprotnim polom, kreće priča o seksu i o tome da je on zabranjen jer je premlada. Kroz par godina, kada je svima već jasno da je seks konzumiran, čak i kada žensko biće to poriče, kreće priča o tome da ni slučajno ne zatrudni kako ne bi sebi upropastila život.
Onda kreće taj period mirovanja kada ih niko ne dira po pitanju potomstva ali se redovno postavljaju pitanja o potencijalnim muževima. E, onda kada se fakultet završio i krenulo na posao, zna se šta sledi – dete. A ako ga još nema, svako porodično okupljanje postaje agonija za nesrećno žensko biće, a svaki razgovor minsko polje, u kom god smeru da se kreće. Tako je kod mene bilo i juče na slavi, a scenario je bio isti kao i prethodnih par godina – gosti dođu, pretresu politička dešavanja a onda se okreću ka meni i kreće.
“Nemaš dečka, dete ni na vidiku”, sažaljivi pogledi i konstatacija da “ima još vremena”, a drhtaj glasa zabrinute tetke kaže da ti famozni biološki časovnik već vrišti.
“Nemaš dečka, dete ni na vidiku, još uvek ne želiš ništa od toga i otvoreno to kažeš”, nakon zapanjenih pogleda sleduje predavanje o tome da to svako biće želi, samo toga još nisi svesna. Udaj se pa rodi i da vidiš veselja.
“Nemaš dečka, dete ni na vidiku, želiš oboje”, opet sažaljivi pogledi i niz predloga, ali i tajnih sastanaka rodbine da ti nađu prikladnog muža.
“Nemaš dečka, nemaš dete, uopšte ne želiš dete i to otvoreno kažeš”, kako bi rekla tetka, lupetaš. I ko će ti prineti čašu vode kad ostariš, ha?
Spremite se jer upravo je vreme za ove razgovore. Slave su uvek ovakva minska polja za sve neudate i ocvale devojke i žene, a bliži se i Nova godina, Božić…
