Neverovatna priča prati numeru “Pluća su mi bolna” koju je 1950. napisao Dragiša Nedović iz Kragujevca kada je saznao da boluje od tuberkoloze.
Mnogi smatraju da je ovo najtužnija pesma ikada snimljena kod nas, a svojevremeno ju je lično Josip Broz Tito zabranio, jer su mnogi ljudi oboleli od tuberkoloze, izvršili samoubistvo nakon što su je čuli…
Životna priča Dragiše Nedovića je zaista neverovatna – rođen je 1916. a već sa 20 godina je napisao legendarnu pesmu “U lijepom starom gradu Višegradu”. Kobne 1941. je sa ostalim Kragujevčanima izveden na streljanje, ali su ga u poslednjem trenutku, kao već poznatog tekstopisca, odvojili na stranu, i deportovali u Nemačku gde je proveo četiri godine u radnom logoru u Dormagenu.
Nakon završetka Drugog svetskog rata vraća se u Kragujevac, a početkom 1950. saznaje da ima tuberkolozu. Tada piše numeru “Pluća su mi bolna”, a svaka reč ove pesme pogađa direktno u srce.
“Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote
Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam
Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio”.
Pesmu je prvi snimio Zaim Imamović, a priča se da je toliko sugestivno delovala na ljude, naročito one obolele od tuberkoloze, da su mnogi pod njenim uticajem dizali ruku na sebe. Zato je Centralni komitet po instrukciji Tita odlučio da se ova numera zabrani. I tako je i bilo sve dok je desetak godina kasnije na jednoj proslavi nije naručila Jovanka Broz i tada ju je za Titovu suprugu otpevala legendarna Nada Mamula.
Iako se izlečio od tuberkoloze, Nedovića je 1959. zadesila nova muka, i počeli su njegovi problemi sa srrcem. Preminuo je od infarkta 1966, retko ko ga se seća danas, a iza sebe je ostavio ogromno blago od čak 800 pesama među kojima se nalaze i poznate numere “Tekla reka Lepenica”, “Na Moravi vodenica stara”, “Krca, krca, nova kola”, “Smederevo, grade od starina”…
