Ako se ne naspavate kako treba, može vam se desiti da nećete moći da prepoznate izraze lica oko vas
Ukoliko ste “navučeni” na neku seriju, a imate vremena da je gledate samo noću, onda i te kako dobro znate kako neprimetno može da vam proleti mesec dana sa minimumom spavanja. Ali, da li ste primetili da nakon što ostajete budni do kasno u noć, neke stvari oko vas počninju da se menjaju i to ne samo oko vas, već i u vama?
Poznati neželjeni efekti lošeg spavanja, osim osećaja iscrpljenosti, uključuju probleme sa pamćenjem, probleme sa kontrolom motornih funkcija i stalnu potrebu za dremanjem. “Noćne sove” se po navici mogu prilagoditi ovim uslovima daleko brže od onih koji imaju tendenciju da ustanu rano i započnu dan vežbanjem.
Izgleda da je “noćni život” ili težnja za dobrim spavanjem delimično genetska. Prema istraživanju 2017. godine, mesec dana neredovnog spavanja može izazvati veoma intrigantne efekate na telo i mozak.
1. Vaše telo će verovatno prepraviti
Prema istraživačima, količina spavanja koju dobijate nije jedini važan faktor. Ako idete da spavate i budite se u isto vreme mesec dana, pod uslovom da je spavanje dovoljno dobrog kvaliteta i dužine, verovatno nećete trpeti previše neželjenih efekata. Vaše telo će prilagoditi ovom rasporedu. Tako, na primer, funkcioniše organizam ljudi koji rade noću.
Ako želite da budete “noćna sova”, istraživači preporučuju da se držite tog noćnog ritma. Znači nemojte da ostajete budni noću samo vikendima, dok radnim danima idete u krevet već sa “prvim kokoškama”. Tako zbunjujete svoj bio ritam, odnosno hormonski ciklus koji reguliše spavanje i budnost. Bolje ja da mesec dana ležete i ustajete kasno, nego da to radite samo vikendima. Čarobna reč je da budete dosledni.
Foto-ilustracija: Profimedia
2. Raspon “prihvatljivih” sati za spavanje je veći nego što to mislite
Vreme u kom ljudi treba da odspavaju svoj noćni san je šire nego što ste zamislili. Iako vam je rečeno da idete na spavanje ranije, prema mišljenju istraživača, telo se najbolje odmara između 10 časova uveče i 10 časova ujutro – što ostavlja prilično puno prostora za spavanje, u zavisnosti od toga koliko vam treba sna.
Ako vam je potrebno samo sedam sati da biste ispravno funkcionisali, spavanje od 1 do 8 ujutro se smatra savršeno zdravim i normalnim rasporedom (i tu je ponovo čarobna reč) da je to dosledno. Dakle, ako ostajanje do kasnije od uobičajenog traje mesec dana ne može naškoditi vašem telu.
3. Nedostatak sna vam može izazvati vrtoglavicu
Pretpostavimo da se niste dovoljno dobro naspavali, bez obzira da li ste uhvatili nešto zabavno na TV-u, da li patite zbog “džet lega” ili jednostavno niste mogli da zaspite, vaš budilnik će i dalje zazvoniti u 6 ili 7 ujutru da vas izvuče iz kreveta. Sa toliko malo spavanja može da vam se desi jedna jako čudna stvar.
Nesanica i nedostatak sna će negativno uticati na osnovnu sposobnost vašeg tela – da se drži u ravnoteži. Naučnici su zapazili da nakon malog perioda intenzivnog lišavanja sna, ljudi imaju vrtoglavicu, jer mozak pokušava da se odmori pa se njegovi delovi gase zbog tog odmaranja. Rezultat: vrtoglavica ili padanje u nesvest.
Foto-ilustracija: Profimedia/Caia Image, Wikipedia
4. Utiče na vaše raspoloženje, ali na jako konfuzan način
Svi se s vremena na vreme lišimo po par sati sna, zbog nečeg zabavnijeg, ali efekat koji to ima na osobe je više nego zanimljiv. Za neke osobe, mali nedostatak sna može delovati kao podizač raspoloženja, zato su neke osobe jako lepo raspoložene nakon neprospavane noći.
To je zaključak veoma intrigantne meta-analize iz 2017. godine koja se bavila nedostatkom spavanja i raspoloženjem nakon toga. Studija je otkrila da je 40 do 60 procenata pacijenata prijavilo antidepresivni efekat. Znači nedostatk sna može da ima antidepresivno dejstvo, a sada je to i naučno dokazano. Međutim, ljudi koji pate od depresije često imaju i poremećaj sna koji tokom vremena povećava depresivne epizode, a naučnici još uvek ne znaju zašto ova razlika u uticaju nedostatka sna na raspoloženje postoji.
5. Može vas učiniti osetljivim na insulin
Naučnici su 2015. godine koji tražili vezu između nedostatka sna i funkcije insulina u telu. Tada su napravili eksperiment koristeći pse i otkrili da jedna noć lišavanja sna ima isti uticaj na insulinsku osetljivost kao šest meseci restriktivne medicinske dijete.
Što ste manje osetljivi na insulin, to vaše telo zahteva više insulina i veći je rizik za dijabetes. Za pse u studiji, manje sna je značilo manju osetljivost, što je sjajno za nivoe energije ili za unutrašnju proizvodnju glukoze u telu.
Foto: Pixabay.com
6. Zbog manjka sna ne možete tako brzo da raspoznajete izraze lica
Ovo je jedna od najinteresantnijih posledica neodostatka sna i to je tek nedavno otkriveno: kada se lišite odgovarajuće količine spavanja na neko vreme, nećete moći da tačno čitate izraze lica. To je fascinantno pitanje koje je otkriveno istraživanjem 2017. godine i otkrilo je da ljudi koji su neko vreme bili lišeni pravilnog spavanja nisu mogli “da čitaju” suptilan izraz lica na fotografijama.
Mogli su da prepoznaju izuzetno vidljive emocije, kao što su strah i ljutnja, ali kada su došli do prigušenih osmeha ili mrštenja, učesnici ih nisu uočili. Dakle,ovo možeta da koristite kao argument, kada ste lišeni spavanja, vaš mozak nije sposoban da čita emocionalne signale vaših sagovornika.
