Za ovaj dan vezuje se mnoštvo običaja
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Pobusani ponedeljak, odnosno “Vaskrs za mrtve”, dan kada se uređuju grobovi preminulih i kada se na groblja iznose farbana jaja. To je prvi ponedeljak nakon Vaskrsa.
Pobusani ponedeljak je prvi dan posle Tomine nedelje ili deveti dan od Vaskrsa. Toga dana žene odlaze na groblje, čiste grobove od korova, okopavaju i pobusavaju busenjem sveže zelene trave. Istovremeno, dele sirotinji hranu koju su za tu priliku donele na groblje “za dušu” pokojnika.
U nekim mestima na grobove se iznose i vaskršnja jaja, koja se stavljaju na grobove uz pozdrav “Hristos vaskrse”. Ponegde se ta jaja i tucaju u spomenik.
Ovim pradavnim običajem se iskazuje ljubav i poštovanje prema umrlim srodnicima, sa kojima se na taj način deli radost Vaskrsenja Hristovog i pobede nad smrću. Na kraju se preostala jaja podele sirotinji.
Veruje se da je ovaj običaj najpre nastao u krilu ruske crkve odakle je došao i u naše krajeve, ali nema jasnih dokaza od kada datira tradicija obeležavanja ovog dana.
Naime, “valja se” da se danas na nekom pogodnom mestu okupe prijatelji, da se igra, peva i zabavlja. Treba uplesti nekoliko venčića od vrbovih grana i nositi ih u kosi, a ko se kroz venac poljubi postaće pobratim/posestrima za tu godinu. Ili tako bar narod veruje.
U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, se zadržao običaj polivanja devojaka na uskršnji ponedeljak. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.
Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi.
Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo. Na uskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, ali kako je dan ranije predviđen za najužu porodicu, ovog dana se ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji.
Takođe, treba uplesti nekoliko venčića od vrbovih grana i nositi ih u kosi, a ko se kroz venac poljubi postaće pobratim/posestrima za tu godinu. Ili tako bar narod veruje.
O Pobusanom ponedeljku je pisao još Vuk Karadžić u svom rečniku u kome kaže da se kod Srba ovaj ponedeljak zove i “Ružičalo” jer ljudi tada pored grobova sade novo cveće (ruže, pa odatle “ružičalo”), ali i “Družičalo” jer u narodu postoji običaj da se na današnji dan momci i devojke okupljaju i druže.
Molitva za upokojene
Na groblju se danas izgovara i molitva za upokojene kako bi pronašli svoj mir i nastanili se u raju.
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.
Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
(Telegraf.rs)