Optimista sam i vjerujem da je budućnost stabilnog svjeta vezana za Vladimira Putina i Donalda Trampa i da će njihov sastanak razbiti nametnute stereotipe, kaže predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik pred susret lidera Rusije i Sjedinjenih Država.
Dodik se, u intervjuu za Sputnjik, slaže da su male šanse da Balkan bude među temama samita, imajući u vidu čitav niz gorućih pitanja, ali ističe da je dobro da se Putin i Tramp sastaju.
– Predsjednik Putin, koji je ojačan pobjedom na izborima, pokazao se kao veoma vješt i važan svjetski lider. Јasno je da bez Rusije nema rješavanja važnih svjetskih pitanja. S druge strane, Tramp, koji se uporno bori u samoj Americi za svoj legitimitet koji pokušavaju da mu ospore, čini odličnu stvar činjenicom da razbija stereotipe vezane za sam svjetski poredak. Raduju me neke njegove izjave o potrebi dobre saradnje s Rusijom i Putinom, mada je to u jeku opšte histerije na Zapadu, motivisane prije svega Britancima koji navode neki maligni ruski uticaj. Zamislite, maligni ruski uticaj evo prijeti i na Balkanu, a svi znamo da je kroz istoriju vidljiv upravo njihov maligni uticaj. Rusija ima veoma objektivan i ispravan stav vezan za poštovanje međunarodnog prava, prepuštanje unutrašnjih pitanja zemljama da ih same rešavaju a ne da se to nameće sa strane, kao što Britanija čini vekovima, pa i danas.
Kakvu će korist od samita imati Balkan?
– Razbijanje nametnutih stereotipa i izvrnute stvarnosti. Uzmite Srbiju: koje je ovddje rusko prisustvo, ima li baze? Ili u BiH: nema nijednog ruskog vojnika, a oni su napravili priču o tome kao da dolaze Marsovci. Sve je potkrepljeno specijalnim informacijama kroz specijalni rat, kao u Republici Srpskoj: evo, paravojska u Srpskoj podržana od Rusije, pa se Srpska naoružava. Sve je bilo laž, montirana priča, Rusi nemaju baze, nemaju nijednog vojnika osim vojnog atašea u Ambasadi. Da vam pravo kažem, imajući u vidu gdej se nalaze zapadne vojne strukture, volio bih da se tamo nalaze i ruske vojne strukture u istom paritetu. Ali živimo u takvim okolnostima. A neko ko bez ikakvog pitanja organa BiH ubacuje svoje vojnike – kaže da su Rusi tu prisutni. Vjerujem da će se i taj dio stereotipa razbijati.
Kako napreduje rusko-srpski pravoslavni centar u Banjaluci?
– Sve pripreme su urađene i 17. septembra će biti položen kamen-temeljac. Očekujemo da će događaju prisustvovati ministar Lavrov i da će to biti ozbiljna prilika da damo podsticaj gradnji tog projekta. Vlada Republike Srpske je odobrila tri miliona maraka, privatni vlasnici zemlje su donirali zemljište za izgradnju tog centra, riješeni su problemi komunalnog prilagođavanja. Vjerujemo u brzu izgradnju i da će to biti jedan impozantan objekat koji će pokazati i prijateljstvo i ljubav dva naroda.
Sastali ste se u nedjelju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Šta su bile ključne teme?
– Ključno pitanje danas jeste stabilnost Republike Srpske. Јa sam predsjednika Vučića upoznao sa mojom procenom razvoja situacije u BiH i Republici Srpskoj. Tamo se održavaju izbori za dva-tri mjeseca. Drugi segment pitanja se odnosio na poziciju Srbije i razgovore oko Kosova. To je kompleksno pitanje i ja sam rekao da mi, bez obzira na to što ne živimo u Srbiji, smatramo to integralnim pitanjem i da je nemoguće rješavati pitanje Kosova isključujući Srpsku i njenu poziciju. Sljedeći kompleks bila su infrastrukturna pitanja. Razgovarali smo i o projektima vezanim za obrazovanje. Inicijativa koju smo nas dvojica pokrenuli da se objedine školski programi iz nacionalnih predmeta veoma se uspješno realizuje. Školsku godinu ćemo krenuti s tim.
Ovo je bila i prilika da predsedniku Vučiću saopštim atmosferu vezanu za nove prijetnje koje je izrekao Naser Orić. I pored činjenice da Sarajevo nije procesiralo napad na Vučića u Srebrenici, sada je oholo i pokušava da preko Orića skrene pažnju na željenu osvetu.
U medijima se pominjalo i da se SDA naoružava.
– Nije to uopšte bezazleno i dešava se pod onima koji kontrolišu te vojne programe, a to su prije svega zapadne zemlje koje su ranije svojim intervencionizmom obezbijedile da se Republici Srpskoj ukinu sve fabrike oružja i municije a da ih u Federaciji ostane šest. To je stvar naših ljudi u zajedničkim institucijama, a to se prije svega odnosi na člana Predsjedništva i ljude koji rade u Ministarstvu odbrane, što su dozvolili da proizvodnja oružja i municije ostane isključivo u nadležnosti muslimana. Promijenićemo to veoma brzo. Ne želimo da jednog dana shvatimo da su se oni naoružali i izgradili emociju da se obračunaju sa Srbima.
Ima li Republika Srpska snage da se odupre takvoj eventualnoj opasnosti?
– Republika Srpska ima snage. Što se tiče tog eventualnog, hipotetički govorim, sukoba Bošnjaka i Srba, vjerujem da Hrvati u njemu ne bi učestvovali, ali čak i da budu zajedno, RS ima mogućnost da sebe odbrani. Naravno, ako se u to uključe neke velike sile, to je već problem, ali ima nekih velikih sila koje bi možda zaštitile nas. I u tom pogledu, mi imamo očekivanja te vrste. Ništa od toga mi ne želimo, ali mislimo da ne treba biti naivan. Govorim samo hipotetički. Vjerujem u mir i stabilnost.
Kosovo i Srpska
Da vas vratim na pitanje Kosova: ukoliko Priština bude insistirala na stolici u UN, da li onda Srpska može da traži samostalnost?
– BiH je oronula i propala zemlja. Ona se još održava po refleksu mirovnog sporazuma koji su bitno oskrnavile zapadne zemlje. Tu strukturu održava isključivo intervencionizam stranaca. Vjerujem da u BiH neće ni doći do sukoba, nego da će se zajedničke institucije urušiti i da će se samo prihvatiti legitimitet onog što samo po sebi funkcioniše. A Republika Srpska jedina ima šansu da samostalno funkcioniše.
A da li vjerujete da treba insistirati na povezivanju pitanja Kosova i Republike Srpske?
– Vjerujem da na tome treba insistirati. Stranci su gurali priču da Albanci imaju pravo na samostalnu državu a Srbi nemaju, a gotovo su identične okolnosti. Bivši britanski ambasador Kraford na jednom skupu u Budimpešti rekao je da je međunarodna zajednica nepravedna i da nema iste standarde: za Kosovo će reći da tamo žive dva naroda koja se ne podnose i međunarodna zajednica kaže – u redu, Albanci imaju pravo, raziđite se. A u BiH isto tako postoje narodi koji kroz istoriju ratuju, a tamo je međunarodna politika-Ćuti, bićče kako mi kažemo. Ali to nikada nije za sva vremena. Јa sam posvećen funkcionisanju mira, Srbi nemaju razloga za otvaranje bilo kakvog sukoba, ali isto tako moraju da znaju da smo spremni da branimo ono što smo stekli. Samo naivni vjeruju da nemamo potencijala za to. Postoje entitetske linije i one su za nas linije naše države, svidjelo se to nekom ili ne, to je tako u svijesti našeg naroda. Mi vjerujemo da svaki pokušaj da se Kosovo u UN etablira kao međunarodno priznata država stvara mogućnost da i Srpska potpuno legitimno to isto traži. I niko ne treba da sumnja da se to neće desiti. Nisam političar koji je spreman da kod Srba gradi iluziju o BiH. Srbima je bilo dovoljno iluzija za dvije Јugoslavije.
Ništa nije slučajno
Da li mislite da je slučajno što u isto vrijeme Naser Orić kaže “ćeraćemo se još” Britanci jačaju svoje obavještajno prisustvo u BiH, a NATO u deklaraciji usvojenoj na samitu izražava nadu da će izbori u BiH proteći demokratski?
– Tome treba dodati da demokratiju oni tumače. A to je dokaz da je NATO i politička organizacija. U tom pogledu, stav Srba je veoma jasan.
Da li očekujete, ako vaša stranka i Vi pobijedite na izborima, da NATO kaže – nisu bili demokratski. Ili da pošalju posmatrače?
– Neka pošalju koga hoće. OEBS to stalno prati. To je apsurd: mi sprovodimo izbore po propisima BiH, njih sprovodi Izborna komisija BiH na koju mi ne možemo da utičemo i koja je pod snažnim uticajem stranaca. Oni utvrđuju pravila, mi smo konzumenti procesa koji oni promovišu. Ništa to nije slučajno. Tih 40 Britanaca, kako su rekli- vojnika, visoko su sofisticirani stručnjaci za društvene mreže, medije, haos. Znamo da je svih njih 40 locirano u Srpskoj. Znamo ko su. Pokušavamo da kontrolišemo našu teritoriju i sa tog stanovišta prikupljamo sve moguće informacije. Nivo savremenih tehnologija je veći kod njih, ali oni moraju da se suoče sa činjenicom da narod u Republici Srpskoj nije glup. Oni pokušavaju da pričaju da je vlast korumpirana, kriminalna, a imaju sve institucije: stranci upravljaju tužilaštvom, sudom, policijom na nivou BiH. Oni vladaju Bosnom i Hercegovinom, o čemu onda pričaju? Ali i mi imamo neke planove: ako oni pokušaju nešto poslije izbora, i mi ćemo na isti način pozvati naše simpatizere.
Pomenuli ste tehnologije širenja haosa. S obzirom na to da već neko vreijme traje akcija Pravda za Davida, da li strahujete da bi dio tih tehnologija mogao da bude primijenjen i u instrumentalizovanju tog tragičnog slučaja?
– To već rade, nažalost, sa stradalim dečkom. Јa sam u nekoliko navrata izrazio saučešće ocu. Meni je žao svakog mladog života, ali ovdje se radi o nečemu drugom. Tužilaštvo BiH ne biraju vlasti Republike Srpske. Srpska nema nikakav uticaj na tužilaštvo: tužioci se biraju u Sarajevu, a odjednom se sva odgovornost imputira nama. To je čista politička igra.
Mislite da bi inicijativu Pravda za Davida neko mogao da zloupotrebi za proteste širih razmjera?
– Oni su pokušali da to učine, ali mislim da je tajming za to prošao. Ljudi sve više razumiju o čemu se tu radi. Krenuli su u političke obračune po matrici koja je jasna. Prvo su udarili na policiju. Lično sam pitao koga znate u policiji kojim biste bili zadovoljni, pa su rekli ime. Imenovali smo ga da vodi taj slučaj. Ocu smo rekli: hoćete li i vi da budete dio tog tima? On je bio nekoliko dana, pa pošto se nije odvijalo kako je želio, istupio je. Pa su napali patologa Karana. Pa smo rekli, neka dođe čovjek iz Beograda. Došao je čovjek iz Beograda koji je gotovo identično potvrdio sve nalaze. Ni to nije bilo dovoljno, rekli su: neće ni iz Banjaluke ni iz Beograda. Evo, pošaljite u Zagreb. Pa iz Zagreba potvrde sve što je rečeno u Banjaluci i Beogradu, pa ni to ne valja. Tužilaštvo je reklo: postoji nejasnoća šta se desilo u prostoru od 10-15 metara gdje nema kamera. Ostaje da se to ispita. Mi smo rekli – u redu. A on kaže – to nije to. Ali Tužilaštvo je isključilo priču o ubistvu i silovanju i oni su nezadovoljni i zato opet pričaju kako ne funkcioniše država. I ja sam nezadovoljan; koliko sam puta govorio o neefikasnom sudu i tužilaštvu. Mislim da smo i mi napravili grešku što smo dozvolili okupljanje bez odobrenja. Ali sve je to visoko emotivno. Ne možemo da osporimo pravo na okupljanje, ali vidljivo je da je ta grupacija podržana, da je finansijski opskrbljena i da se pokušava internacionalizacija.
