SLAVIMO TUCINDAN, DAN UOČI BADNJEG DANA: Danas djecu ne tući NIKAKO jer će biti nevaljala cijele godine! Domaćice spremaju kuću, a domaćini pečenicu za Božić

Pravoslavni vjernici danas obilježavaju Tucindan – praznik na koji se kolje i priprema pečenica za Božić.

Nazvan je Tucindan jer se tog dana životinja za pečenje prvo tukla ušicama sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na njeno čelo, pa se onda tako ošamućena klala.

Taj običaj je ostao iz prethrišćanskih, mnogobožačkih vremena i povezan je sa prinošenjem žrtve, ali ga je pravoslavna crkva prihvatila i blagoslovila, jer posle šestonedeljnog božićnog posta jača hrana dobro dođe.

Ne klati živinu

Za pečenicu koja se nekada nazivala „božnjićara“ obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće“ jer „kljuca i baca zemlju iza sebe”.

Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.

Ne tući decu

Nekada su se deca „koja to zasluže” i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično „tuku” decu da bi bila poslušna.

Neki drugi izvori navode da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi.

Spremanje kuće

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.

Sečenje pečenice

Pečenica bi trebalo da bude bela, bez belega i telesnog nedostatka, a peče se na Badnji dan i uveče se unosi u kuću. Od pečenice za Božić domaćin prvo seče levu plećku, u nekim krajevima i glavu, deo od rebara i srce.

Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. Negde se u pečenicu stavljaju jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka.

Kako peći prase?

Prase se natakne na ražanj i čvrsto veže žicom. U unutrašnju stranu praseta se sipa so. Pod svaku plećku praseta od oko 25 kilograma stave se do dve kašike soli, koja će se kako se prase peče razlivati i natopiti sve meso. Za loženje koristite bagremovo drvo, a izbegavajte drva koja sporo gore i stare daske.

Zasecite pečenje između plećki da vidite da li je gotovo – ukoliko je tu pečeno, sve je pečeno. Za tri do tri i po sata prase je gotovo. Pustite ga oko 30 minuta da se iscedi i ohladi, pa ga secite.

Narodna verovanja

– Žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu.

– U nekim mestima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, pa to zrnevlje služi kao lek za životinje i ljude.

– U pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobrog zdravlja ili je čuvaju kao lek. l Njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se veruje da je za njih vezana duša žrtvovane životinje.

– Kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja, da se ne bi svinje rasturile.

Kurir.rs