epa07087065 Montenegrian's coach Ljubisa Tumbakovic waves prior to the UEFA Nations League match between Serbia and Montenegro in Podgorica, Montenegro, 11 October 2018. EPA-EFE/BORIS PEJOVIC
Odluka selektora Ljubiše Tumbakovića, te reprezentativaca Crne Gore Filipa Stojkovića i Mirka Ivanića, da ne izađu na meč u Podgorici protiv tzv. Kosova, dočekana je na nož u jednom dijelu fudbalske javnosti regiona, ali i Evrope. Opravdano ili ne, pitanje je na koje ćete čuti različite odgovore.
Svi nekako čekaju reakciju i sankcije iz UEFA, nadajući se da će Nion odrezati kazne ”grešnicima”.
Ipak, ako u UEFA budu gledali važeće akte, onda sankcija protiv Tumbakovića, Stojkovića i Ivanića neće ni biti. Uostalom sva trojica su zaštitila i ispoštovala akte upravo UEFA. U istima lijepo piše da država koja nije članica Ujedinjenih nacija ne može biti ni punopravni član FIFA i UEFA. Kosovo nije član UN, pa prema tome ne može biti ni član evropske i svjetske kuće fudbala. To opet znači da ne može ni učestvovati u takmičenjima koja se igraju pod okriljem svjetske i evropske fudbalske federacije.
To takođe znači da su pravila ili zakone UEFA i FIFA prekršili oni koji sjede u ovim institucijama. Oni su dozvolili da Kosovo mimo važećih propisa postane punopravni član i sada im se sve to vraća kao bumerang.
Početkom godine već se desila slična situacija, i to u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo do 17 godina. U kvalifikacionoj grupi, pored domaćina Španije, trebalo je da igraju još Ukrajina, Grčka i Kosovo. Španija nije priznala nezavisnost Kosova i fudbalska federacija ove zemlje nije željela da na svojoj teritoriji ističe simbole Prištine. UEFA je tad bila prinuđena na povlačenje, pa se taj kvalifikacioni turnir igrao u Švajcarskoj.
Naravno, španska fudbalska federacija nije snosila sankcije, jer su samo ispoštovali akte UEFA. Uostalom, pitanje je da li Nion danas ima i snage i hrabrosti da se suprostavi fudbalskoj velesili kakva je Španija.
Ono što još više zabrinjava jeste način na koji je Kosovo ”ugurano” u UEFA i FIFA, pod pritiskom politike. Žalosno je i tužno to što su Cirih i Nion poklekli pred svjetskim političkim moćnicima. Fudbal je prestao da bude samo igra na zelenom terenu onog momenta kad je izgubio autonomiju.
Kosovo nisu priznale još neke istočnoevropske zemlje, koje sigurno ne bi igrale kvalifikacije sa ovom selekcijom. Sve bi to u budućnosti dodatno moglo da ugrozi i regularnost, ako je nekom do nje stalo.
