Ideja o nekome ko nam je nedokučiv i tajanstven zvuči primamljivo, ali da li su u praksi ovakve veze moguće?
Da li je zaista istina da nas najviše privlače osobe sa kojima nemamo ništa zajedničko? Psiholozi kažu da nije.
Iako ideja o nekome ko nam je nedokučiv i tajanstven zvuči primamljivo, dokazano je da se pri odabiru partnera radije odlučujemo za one sa kojima delimo ista ili slična interesovanja.
Američko istraživanje sprovedeno nad nekoliko stotina članova internet servisa za upoznavanje, pokazalo je da zapravo postoji velika razlika između onoga što nam u realnom životu odgovara i onoga što priželjkujemo. Naime, od ispitanika je zatraženo da se izjasne da li traže osobu koja im je slična ili koja se od njih razlikuje. Više od 85% je odgovorilo da priželjkuju da budu u vezi sa nekim ko je drugačiji od njih.
Međutim, kad su u nastavku istraživanja učesnici psihološki testirani, pa upitani da bliže opišu osobine osoba s kojima bi želeli da uđu u vezu, ispostavilo se da većina traži partnera koji ima slična razmišljanja i interesovanja. Ispostavilo se da se ljudima zapravo samo sviđa romantična zamisao o privlačenju različitosti, pa je pripisuju sebi iako je ne primenjuju u stvarnom životu.
Zaključak naučnika je da u latinskoj izreci “sličan se sličnom raduje” ima daleko više istine nego u verovanju da se suprotnosti privlače.
Da ne bude zabune, ljubavi između osoba potpuno različitog karaktera se dešavaju, ali na duže staze takve veze su najčešće osuđene na propast. Za razliku od ovakvih polarizovanih veza, partneri koji se nadopunjuju i imaju iste ciljeve u životu, imaju mnogo veće šanse da ostvare dugotrajan odnos, kažu naučnici.
