Nije retka pojava da i najmirnije osobe postanu ljute kada su gladne.
Kako prolazi vreme od poslednjeg obroka, količina hranjivih supstanci počinje da opada, a onda sledi napad razdražljivosti usled pojave gladi.
Ugljeni hidrati, proteini i masti razgrađuju se do prostih šećera, aminokiselina i slobodnih masnih kiselina. Kako vreme prolazi, količina ovih hranjivih supstanci opada. Kada nivo glukoze u krvi padne na kritičan nivo, mozak to percipira kao po život opasnu situaciju.
Mozak je zavistan od glukoze, a kada njen nivo u krvi padne jednostavne stvari postaće vam teške. Nećete moći da se koncentrišete, pravićete greške u banalnim situacijama ili ćete početi da pričate nepovezano. Osim toga, postaćete mrzovoljni i razdražljivi i sve će vam smetati.
Kada nivo glukoze u krvi padne na donju granicu, mozak određenim organima “naređuje” da sintetizuju hormone koji je povećavaju. Jedan od tih hormona je i adrenalin, hormon stresa, koji se otpušta u krvotok u svim stresnim situacijama.
Drugi razlog zašto je glad povezana sa ljutnjom je taj što su oboje kontrolisani istim genima. Jedan takav gen je neuropeptid Y koji se oslobađa kad smo gladni. Taj neuropeptid deluje na različite receptore u mozgu, uključujući i onaj nazvan Y1 receptor. Osim što kontrolišu glad, oni takođe regulišu ljutnju i agresiju.
