Ne shvataš ti ništa, i od đavola proklet i prognan, jer ko na majke udari tome će zanavek stoka stopama balegati!
Piše: Mihailo Medenica
Iz ljudi si se doveka ispisao, bitango!
Ništa za tobom neće podsećati na čoveka, ništa!
Ime će ti se kletvom nazivati, šapatom će se govoriti o tebi kao najvećoj pogani…
Šapatom, da nikada više Crnom Gorom ne odjekne tvoje ime, Milo Đukanoviću, da ga niko ne pomene bez u preziru, bez u priči da je i od đavola postojalo šta gore i potmulije!
Na majke si udario, bedo bezdušna!
Na majke, ej!
Na ono u šta se ne dira, ono kome se ruka celiva ko ikona, na majke- poturice Turčinu gadna!
Nisi to Milanovu majku uhapsio no svaku majku, svakoga od nas, fukro!
Verujem da te preziru i oni što ti se “dive”, junače porobljenih suknji i marama.
No, nikog porobio nisi već nas pozvao da se zbijemo još više, da premali budu drumovi Crne Gore za litije, da više ni dana mira u svojem nemiru nemaš, prokletniče!
Na staricu si poslao silu a starica ona ko bedem, ko hrid, ko ostroška greda- ponosna, kuražna, mila, časna, majka svakoga od nas.
Vide li gde je Ratka veća od Komova, jača od vetrova s Durmitora, ponositija od vrhova moračkih?
Srpkinja je to, nesoju!
Nisu Srbi- Obilići samonikli, već to Srpkinje rađaju!
