“Solomone prevazišao sam te”. Te reči izgovorio je car Justinijan 26. decembra 537. godine kada je u Konstantinopolju završena Aja Sofija, remek delo vizantijske arhitekture.
Skoro hiljadu godina bila je najveća hrišćanska crkva na svetu. Danas, sa svih strana planete stižu osude na odluku suda u Turskoj kojom se Aja Sofija od muzeja pretvara u džamiju. A, kako se podizalo ovo velelepno zdanje, koliko je mermera, slonovače, zlata i srebra ugrađeno, čime je unutrašnjost bila ukrašena, kako je u Aja Sofiji 1054. godine počeo Veliki raskol, šta su uradile Osmanlije 1453. šta Ataturk 1934, a šta sada radi Erdogan?
O tome su u “Jutru” na TV Prva govorili prof. dr Radivoj Radić, profesor Filozofskog fakulteta i šefom Katedre za vizantologiju, i dr Dejan Ristić, istoričar.
“U jednoj velikoj pobuni 532. godine je u Carigradu izgorela između ostalih i kad je ta pobuna ugušena i onda su rešili da podignu novu crkvu Svete Sofije”, ispričao je prof. dr Radić.
Crkva je sagrađena za pet godina, a porf. Radić objašnajva da su za tu priliku iz cele zemlje donošeni zlato i srebro, najbolji mermer i slonovača i da Justinijan nije “žalio ni novca i angažovanja”, a da je na izgradnji radilo 10.000 radnika.
“Ovo je nešto na čemu se radi čitav niz godina i očigledno je predsednik Erdogan zajedno sa svojim saradnicima zaključio da je ovo trenutak da to može da bude izvedeno bez ozbiljnih reperkusija po zvaničnu Ankaru. Čitav svet se oglasio, brojne države, brojne međunarodne organizacije, rimski papa, brojni poglavari pravoslavnih crkava, negodujući, izražavajući žaljene, pozivajući da se ta odluka preispita. Ja sam tu pesimista”, rekao je dr Ristić.
Erdogan je rekao da je suvereno pravo Turske da muzej Aja Sofija pretvori u džamiju.
“Ono što jeste začkoljica koju je zvanična Ankara iskoristila u ovom kontekstu je da sama Aja Sofija nije stavljena pod zaštitu Uneska kao kulturno dobro već se nalazi u okviru zaštićenog istorijskog jezgra Istanbula. Dakle, zaštićeno je celo jezgro, a ne pojedinačni verski objekat. I to je bio prostor gde je zvanična Ankara mogla da uđe i da faktički ne uruši standarde Uneska, budući da, ponavljam, sama crkva nije proglašena za kulturno nasleđe, već čitav taj deo”, objasnio je Ristić.
Radić je dodao da živimo u “svetu novih varvara, jer ovo je anticivilizacijski čin”.
“Aja Sofija je više nego hrišćanska bogomolja”, poručio je Radić.
