Praštanje je jedna od najvećih ljudskih i hrišćanskih vrlina. Ipak, znamo li svi da praštamo na pravi način?
Sve dok ne naučimo nekome oprostiti bićemo kivni, negativni i u nama će goreti mnogo patnje. Kada oprostimo, oslobađamo se neke osobe i svega lošeg što nam je učinila.
Prvo moramo znati oprostiti sebi, da bi se navika praštanja ukorenila u nama, te ćemo lakše praštati i drugima.
Evo šta je naš Vladika Nikolaj Velimirović savetovao o praštanju kroz svojih 9 mudrosti:
1. Oprostiti može samo onaj ko može i odmazditi. Moćan čovek sveti se odmazdom, nemoćan mržnjom. Ako ti možeš vratiti naneti udarac i ne vratiš ga, to ne znači još da si oprostio sve dokle koren gneva ne iščupaš iz srca.2. Bez opraštanja niti carevi mogu carevati, ni sudije suditi, ni mudraci mudrovati, ni učitelji učiti, ni bogataši i siromasi živeti životom čovečanskim, a ne skotskim, ni plahi reformatori i bundžije šta korisno učiniti.
3. Oprostiti ne znači samo ne osvetiti se, nego pokriti ćutanjem greh brata svoga.
4. Pokajanje je seme, opraštanje je plod. Nikakvu hvalu nema seme koje ne donosi ploda. Nikakvo pokajanje nema vrednost bez praštanja.
5. Šta bi bili svi zakoni ljudski na zemlji, do nepodnošljivi lanci, da ih ne blaži opraštanje?
6. Šta pomaže čoveku sva njegova svetska učenost, ako nije u stanju oprostiti svome bližnjem jednu uvredljivu reč ili jedan uvredljivi pogled?
7. I šta pomaže čoveku sto oka zejtina pred oltarom, ako svaka oka nije svedok bar jedne oproštene uvrede?
8. Kad bismo mi znali koliko se nama prećutno oprašta svaki dan i svaki čas, ne samo od strane Boga, nego i od strane ljudi, i mi bismo sa stidom požurili da drugima oprostimo!
9. Koliko nehatnih uvredljivih reči mi izbacimo, na koje se odgovori ćutanjem; koliko jarosnih pogleda, koliko nepriličnih pokreta, pa čak i nedozvoljenih dela! I ljudi prelaze preko toga ne vraćajući nam oko za oko i zub za zub.
