Boris Јerinić iz SNSD-a izabran je za gradonačelnika Doboja na ponovljenim izborima u ovom gradu. Najveći broj odborničkih mandata pripao je Јerinićevom SNSD-u, koji može sam da formira skupštinsku većinu. U skupštinske klupe će ukupno devet političkih subjekata, tri više nego na novembarskim izborima.
Uz vatromet u gradskom parku i šampanjac u stranačkim prostorijama, Boris Јerinić proslavio je pobjedu na ponovljenim izborima u Doboju. Zahvalio je građanima na skoro 20.000 glasova, odnosno oko 67,46 odsto. Prve čestitke stigle su od lidera SNSD-a Milorada Dodika.
– Ovo je pobjeda projekata koji je započet ranije kao dio naših napora da učinimo lokalnu i republičku vlast što više integrisanim – istakao je Dodik.
Gradonačelnik Јerinić poručio je da je “desant na Doboj” propao.
– Ono što nama ostaje sada je da, zajedno s institucijama i ljudima koji to žele, gradimo zajedno grad Doboj – rekao je Јerinić.
Kandidat SDS-a za gradonačelnika Cvijan Filipović osvojio je 4.815 glasova ili 16,33 odsto, a Srđan Todorović iz SP-a 4.787 glasova odnosno 16,22 odsto.
Milan Radović, šef Izbornog štaba SDS-a, istakao je da je SDS uspio sa kandidatom Filipovićem da poveća broj glasova za nekih 12 procenata, što je, kako je rekao, dobar rezultat.
– Nećemo imati nikakav problem da čestitamo gospodinu Јeriniću na pobjedi, imaće podršku SP-a za svaku dobru politiku, dobre odluke i dobre projekte za građane Doboja – istakao je kandidat SP-a Srđan Todorović.
SDS ni u ponovoljenim izborima nije uspio da pređe cenzus za Skupštinu grada. Po tri mandata osvojili su Koalicija Doboj u srcu i Demos – Prva SDS, po dva mandata osvojili su SP, DNS i SDP, dok su cenzus ovaj put prešli PDP, NDP i SDA, koji će imati po jednog odbornika.
Sanja Vulić, nosilac liste SNSD-a za Skupštinu grada Doboja istakla je da će SNSD imati 16 odbornika, te da će sa svojim koalicionim partnerima imati skupštinsku većinu 28 od 31 odbornika.
Na izbore je izašlo oko 55 odsto od ukupno 50.615 građana s pravom glasa. Nadgledalo ih je više od 4.000 posmatrača kao i supervizori CIK-a.
– Strahovit je bio pritisak od posmatrača koji su dovedeni iz raznih dijelova BiH i Srpske. Strašne pritiske vršili su na biračke odbore i u takvim situacijama supervizori su nam bili od velike pomoći – naglasio je predsjednik GIK-a Nenad Paleksić.
GIK je evidentirao ukupno 20 prigovora, ali njihov epilog ne može uticati na rezultat ponovljenih izbora.
